Здравствени ефекти померања сата: Главобоља, поспаност и нервоза током адаптације
Ове године зимско рачунање времена почиње у ноћи између суботе и недеље, 25. и 26. октобра. У три ујутру часовници се враћају један сат уназад, на два, чиме се завршава летње рачунање времена.
Иако се годинама уназад причало да хоће и да је иницијатива и званично покренута пред органима Европске уније, сада је више него јасно да се померање казаљки неће укинути, бар не у наредним годинама.
Овогодишње померање у односу на претходне године је најраније, а 26. октобра сат је померен последњи пут пре 11 година.
Упозорење на симптоме
Иначе, померање часовника може имати и те како негативне последице по здравље, уз расејаност, поспаност, главобољу и смањену продуктивност, а лекари кажу и да се многе особе жале и на умор.
Како померање сата утиче на здравље
Многа истраживања су утврдила да померање сата доноси и стрес, поспаност, депресију, појачан апетит, а повезује се и са срчаним тегобама, повећањем броја саобраћајних несрећа, повреда на раду, медицинских грешака и опште смртности становништва.
- Промена ритма и сама промена активности утиче на нервни систем, пре свега аутономни који је независан од наше воље, те неки људи тих дана кажу да се осећају мало мрзовољније, имају благо изражен пад концентрације, главобоље, несаницу, осећај зебње, мање су толерантни... Присутан је осећај умора и, без обзира што се сат времена дуже спава, неки осећај неиспаваности - рекла је раније за Курир спец. опште медицине др Радмила Шехић:
- Неки могу имати осећај убрзаног срчаног рада и треперења у грудима, па се уплашити, али то су само адаптогени моменти, када се организам навикава на оно што му је наметнуто. Важно је рећи да се организам брзо прилагођава. Некоме је потребан један дан, а неком недељу дана, али све те потенцијалне тегобе су пролазног карактера - каже др и додаје да да би, ако се ништа здравствено значајно не догађа, требало да се понашамо нормално, одмарамо колико организам тражи и придржавамо здравих навика.
Нежељени ефекти
Иако сат времена дужег сна може деловати привлачно, може лекари истичу и да може донети и нежељене ефекте попут несанице, поремећаја биолошког ритма и интензивног умора.
- Да бисмо избегли ове непријатности, изузетно је важно да легнемо у кревет у исто време као и обично, као и претходних ноћи - нагласила је др Бисерка Обрадовић и додала да су метеропате посебно угрожена група.
- То може довести до нерасположења, раздражљивости, поремћаја исхране тј. гојазности па чак и депресије - истиче докторка.
Како се лакше прилагодити промени времена?
- Ако желите да ублажите негативне ефекте промене сата, можете:
- Постепено мењати ритам спавања неколико дана раније – лећи и устајати 15–30 минута касније или раније.
- Избегавати кофеин и обилне оброке пре спавања.
- Проводити више времена на дневној светлости, нарочито ујутру.
- Одржавати стабилну рутину одласка на спавање и буђења.
