"ЗАВЕЈАНА КОРПА, ПРОМРЗЛЕ РУКИЦЕ И НОГИЦЕ, ПЛАЧ КОЈИ ПАРА ДУШУ": Исповест ХЕРОИНЕ која је спасила напуштену бебу са друма

Управо таква судбина сачекала је тек рођеног дечака у јануару 2019. године који је пронађен остављен у корпи на локалном путу код Пожаревца, а ког је, срећом, уочила мештанка села Црљенце.

- Видела сам завејану корпу и чула необичан звук, да бисмо комшинице и ја убрзо угледале ножице како мрдају и схватиле да је ту промрзла беба - овако је за "Блиц" тада причала Биљана Топаловић, која се у том тренутку, како каже, толико успаничила да није могла да се сети броја полиције ни дома здравља:

- Био је мокар, руке и ноге су му биле јако црвене. Видела сам да је умотан у поцепани столњак и стављен на плави пешкир у корпу која је била прекривена дечјим ћебетом - казала је тада Биљана која је дечака потом назвала Срећко, јер је имао среће да преживи сурове услове првих сати свог живота. Касније је назван Тадија, који је месец дана након тога смештен у хранитељску породицу.

Како је изгледао дан кад је Биљана пронашла бебу?

- Интересантно је да смо, 15 минута пре него што смо пронашли бебу, брат и ја прошли поред гурајући колица, али нисмо ништа видели. У повратку, брат и ја смо причали и спазила сам плетену корпу. Скренуло ми је пажњу то што је пуна и прекривена ћебетом које је било већ завејно. Док смо се питали шта би то могло да буде, чули смо звук који је допирао из корпе, нешто попут звука који испушта пас или мачка – прича Биљана Топаловић.

Ни не слутећи да је у корпи дете, Биљана је позвала своју комшиницу испред чије капије је била корпа, али она није знала о чему се ради. Убрзо је, прича, стигла још једна комшиница и док су размишљале шта је ту, у једном моменту су угледале ноге.

- Комшиница није знала јер је то капија од економског дворишта. Другим речима, то је улаз у дворште где је сено и котларница, док се до куће иде са сасвим друге стране. Разговарале смо да би смо у једном моменту виделе да дете мрда ножицама. Биле смо шокиране. Толико сам се успаничила да у тренутку нисам могла да се сетим броја полиције и дома здравља – каже саговорница.

Не знајући колико је малиша провео времена напољу, Биљана је одмах затражила одобрење од полиције да га унесе у кућу како би се загрејао до њиховог доласка. Тада је видела да новорођенче нема чак ни пелене.

Из Опште болнице у Пожаревцу потвређено нам је да је беба пронађена у добром општем стању, те да је напредовала.

Иако нама није познато ко су родитељи дечака остављеног на вејавици, Биљана је доказала да још постоје добри људи. Када је мали Срећко збинут у болници отишла је да га посети и однела му пелене, бенкице, флашицу, цуцлу...

Тај плач пара душу...

- Када мајка одлази, а многе и не окрећу главу, бебе су веома узнемирене, као да знају да им се нешто преломно дешава у животу. А плач остављеног детета је болнији и дужи, разликује се од плача других беба. Овај плач као да тражи загрљај, љубав - овако медицинске сестре које брину о напуштеним бебама описују ситуације у којима су се, нажалост, многе нашле у својој каријери и то више пута.

- Плач опстављене бебе престане чим га привијемо на груди и почнемо да певушимо. Тада у њиховим очима видите одраз ваше љубави и то је оно због чега будемо срећни – исрпичала је раније за докторка Валентина Виденовић.

Она је испричала да у лесковачком породилиштву бебе прихватају са болом: "Чувамо их као своју децу, а испратимо у сузама".

Извор:Србија Данас/Информер