МОЖЕ ЛИ НАС ИЗНЕНАДИТИ СНЕГ У МАЈУ? Зиме све блаже, али ОВИ ДЕЛОВИ Србије често се забеле у пролеће (ФОТО)
Осим планинских, снег зна у мају да прекрије и нешто ниже пределе.
Овогодишњи део зиме пролази у знаку веома благог времена. Повремених снежних падавина било је у данима након Божића, при чему се снежни покривач због нижих температура и јачих јутарњих мразева задржао и недељу дана.
"БИО САМ У КОЛИМА КАДА ЈЕ ПОЧЕЛО ДА ЛУПА": Снажан град БОМБАРДОВАО ЧАЧАК
У МАЈДАНПЕКУ ЧЕТИРИ ДАНА ПОКУШАВАЛИ ДА СКИНУ МАЧКУ СА ДРВЕТА: "Изнемогла је од глади и жеђи, али чучи непомична"
Потом је уследило дуготрајно суво и врло стабилно време, а прва декада фебруара донела је екстремно топло време, уз температуре и до 20°Ц, а достизале су чак и 23°Ц. Те температуре биле су и за 15 степени више од просека за ово доба године. Последњих година приметне су све блаже зиме, уз температуре изнад просека, а све мање је и снега.
Тако у сезони 2019-2020. снега скоро и да није било у Београду.
Озбиљан недостатак снега у Београду и у деловима Србије веома честа је појава претходних година. Често се дешавају и екстремне ситуације, односно да снег падне ван зимске сезоне.
Ипак, прошлогодишњи април нам је већ 3 године заредом донео необичан изузетак, а април 2021. године забележио је први снег у Београду још од априла 1996. и 1997. године када је последњи пут падао у престоници.
Иначе, просечан датум падања последњег снега у Београду је 23. март, што не значи да не може да пада раније или касније, па је тако најкасније падање снега забележено 11. маја 1953. године.
Снег у мају веома је ретка појава у Србији, али није неуобичајена. Јавља се углавном при јачем захлађењу, уз продор поларног ваздуха са севера и истока, уз доток влаге са Медитерана.
Снег у мају у Србији пада углавном у планинским пределима, нарочито изнад 1000 метара надморске висине, па тако и те како зна да забели Копаоник, Стару планине и друге више планине, али и ниже планине, попут Златибора. Током тих дана температуре оду и у минус, а снег зна уз јак ветар да направи и праву мећаву.
Поред планинских предела, снег зна у мају да забележи и ништо ниже пределе, углавном јужне, југозападне и западне Србије и тада забели и предела на око 400-500 метара надморске висине. Тада снег зна да забели шире подручје Ивањице и Ариља, али и Бајине Баште и Ивањице и да направи катастрофалну штету на пољопривредним и ратарским културама, нарочито малинама. Такав случај забележен је маја 2012. године. Тада је снег завејао и Сарајево као усред јануара.
Срећом, када су градови у низијама у питању снежни покривач у мају скоро да је немогућ, иако је било у прошлости да су провејавале пахуље.
Не тако давно, у време циклона који је у мају 2014. године донео Србији катастрофалне кише и поплаве, било је и више негоп хладно да на вишим планинама буду у облику снега, па је тако на Копаонику пало за два дана скоро 90 милиметара падавина и то у облику снега, а висина снежног покривача достигла је чак 58 центиметара, да би се у наредних пет даа овај снежни покривач у потпуности отопио.
Снег у мају најчешћи је на високим планинама Косова и Метохије, попут Шар Планине, Проклетија и других, чији врхови прелазе и 2500 метара надморске висине, а снег у просеку висине од једног метра на тим висинама се задржава и током већег дела јуна, а слично је и у вишим пределима Алпа.
Ипак, ове сезоне, снега на планинама има у врло малим количинама, па га тако ових дана има само изнад 1500 метара, а Копаоник мери само 10 цм. Дакле, чак и тамо где га има, има га знатно испод просека и то не само на планимама Србије, већ и целе јужне Европе, где снега на висинама од 1500 до 2000 метара има знатно испод просека.
Када се снег јави током пролећа, велика штета може бити причињена и због веома мокрог и влажног снега, који као такав и као доста тежак може да оштети вегатицију, да поломи гране, обори дрвећа, па чак да направи штету и на електромрежама.
Поред снега, већа опасност од њега је појава касног пролећног мраза, који зна да се јави јачк и у нижим пределима Србије и да направи велику штету пољопривредним и ратарским културама.
Просечна јутарња температура у мају је од 10 до 16°Ц, а просечна максимална дневна од 20 до 26°Ц.
Иначе, мај у Србији одликују се веома променљивим и нестабилним временом, уз честе грмљавинске нестабилности и локалну појаву града.
Поред јуна, мај је месец који је у просеку најкишовитији у Србији.
Ово су неке чињенице:
Најранији снег откад се врше мерења у Београду пао је сад већ далеког 7. октобра 1897. године
Средњи датум појаве првог снежног покривача је 3. децембар
Најранији датум појаве првог снежног покривача је 20. октобар 1908. године Средњи датум појаве последњег снежног покривача је 5. март
Најранији снежни покривач у Београду се формирао 20. октобра 1908. године, а најкаснији снежни покривач се формирао 22. априла 1997. године
Максималне висине снежног покривача по месецима:
октобар – 16 цм (28.10.1905);
новембар – 39 цм (07.11.1995);
децембар – 65 цм (02. и 05.12.1921);
јануар – 61 цм (16.01.1935);
фебруар – 80 цм (03.02.1962);
март– 44 цм (17.03.1962);
април– 15 цм (4. април 2023, у вишим деловима града 30 цм);
Највећа висина снежног покривача у Београду износила је 80 цм (03.02.1962).
Према тренутним прогнозама, иако се у наредном периоду у Србији очекује захлађење, оно неће бити у облику да снег пада у нижим пределима, бар у наредних десетак дана.
Србија Данас/Курир
