ЖИВОТ МУ ВИСИО О КОНЦУ: Невероватна прича Саше из околине Лесковца - два пута преживео респиратор, пет пута КЛИНИЧКУ СМРТ
Ово није шала, то што сам преживео не бих пожелео ни најгорем непријатељу. Нема никакве теорије завере људи, ова болест је итекако стварна – рекао је Ристић.
Тридесетпетогодишњи Саша Ристић из лесковачког села Драшковац, јуче је напустио нишку Клинику за анестезију и интензивну терапију где је провео 31 дан, од чега 12 дана на респиратору због заразе ковидом 19.
ОД ЧЕГА СЕ САСТОЈИ И КАКО ЈЕ РАЗВИЈЕНА СИНОФАРМ ВАКЦИНА: Откривамо све детаље о цепиву које је примило највише грађана
НАЈЛЕПШИ ОГЛАС КОЈИ ЋЕТЕ ВИДЕТИ: Девојчица (11) из Прокупља решила да заради џепарац радећи оно што воли (ФОТО)
КОРОНА ПРЕСЕК ПО ГРАДОВИМА: Порастао број новооболелих у Београду, у осталим деловима земље повољнија ситуација
Иако здрав и млад, Ристић је због короне прошао кроз много мука, док му је живот висио о концу, али је захваљујући епској борби особље Клинике за анестезију и интензивну терапију, предвођену директором Радмилом Јанковићем, која месецима бије најтеже битке, успео да победи и ову болест, али и респиратор и то по други пут.
- Пре 24 године тешко сам био повређен јер ми је на главу пала фудбалска статива. Тада сам био 46 дана у болници, а 23 дана провео сам у коми, на респиратору. Пет пута сам доживео клиничку смрт, тада ме је спасио др Драгиша Љубеновић. Изгледа да ми је суђено да живим, да ми ништа не може ништа – прича он. Овога пута, на машину за вештачко дисање одвео га је вирус корона. Једва говорећи преко телефона, шапатом, Ристић је описао своју борбу коју и даље бије, али код куће где је стигао у понедељак.
- Разболео сам се 15. децембра, супруга се најпре заразила, она ради у продавници, људи јој долазе, све су јој се колегинице заразиле. Болест је тако агресивно кренула, да се не сећам ничега осим дрхтавице, било ми је непрестано хладно. Шта је било после тога ја не знам, све ми је то скроз магловито. Не сећам се ни болнице, нити тренутка када су одлучили да ме прикључе на респиратор. Скоро ништа не памтим док се нисам пробудио кад су ме скинули са респиратора – прича Саша и додаје да је и даље веома слаб и да је свестан да му и даље предстоји велика пборба и дуг опоравак.
- Не могу да причам и ходам, дрхте ми руке и ноге, али све ће то проћи. Бескрајно сам захвалан доктору Јанковићу и његовим људима, они су ми спасили живот, они су заслужни што моја трогодишња ћерка има оца – захвалан је он. Након последњег искуства и борбе са короном, Ристић каже да је његов савет да приме вакцину, да је све друго боље од онога кроз шта је он ненадано прошао.
- Ово није шала, то што сам преживео не бих пожелео ни најгорем непријатељу. Нема никакве теорије завере људи, ова болест је итекако стварна – рекао је Ристић.
Доктор Јанковић каже да је Сашина прича, на срећу свих у Клиници за анестезију, прича са срећним крајем.
- Примљен је 25. децембра ковид интензивну негу Клинике за анестезију и интензивну терапију. Имао је јако тешку обострану упалу плућа и критично лосу гасну размену. Применом високог протока кисеоника и неинвазивне вентилације није било могуће кориговати хипоксију.
Тог 27. Децембра дежурни анестезиолог га је интубирао и кренула је двадесетчетворочасовма борба за његов живот. Наредних 11 дана Саша је провео на респиратору. Велика битка као и многе друге овде је трајала. Она најтежа, за животе најмлађих. Након екстубације и вађења тубуса није могао да говори. Стрепња, монитор показује добру сатурацију, а гласа нема. На срећу, истог поподнева његов промукли глас се вратио. И након "скидања" са респирарора његово стање је било јако озбиљно. Остао је у интензивмој нези и сам је био сведок епске борбе нишких анестезиолога за животе најтежих пацијената.
Стизе негативан ПЦР налаз и Сашу сада већ много стабилнијег пребацујемо у нашу "зелену" интензивну негу. И даље велики надзор и брига целокупног особља највеће клинике Клиничког центра Ниш каже проф Радмило Јанковић, директор клинике, заменил генералног директора и кординатор свих ковид болница југа Србије. Јуче, емоције надиру у ходнику интензивне неге. Сузе, аплаузи, сестре интензивне неге, начелник директор, Сашина супруга и отац. Више нико не може да задржи сузе, стисак руке, загрљај, врата лифта се затварају. Путуј Саша, живи и памти како смо храбро борили – истакао је Јанковић.