ОВО СУ РАЗЛОЗИ због којих је привреда у Србији једна од НАЈБРЖЕ РАСТУЋИХ у Европи
Изузетни резултати чак и у времену кризе
Високе стопе раста које наша држава константно остварује, резултат су тешких реформи које су спроведене. Србија ће у 2022. годину ући као "најбоља у Европи" са кумулативних 6,7 одсто економског раста и са око 50 одсто учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу.
У децембру прошле године просечна плата износила је више од 600 евра, а планови за 2025. годину јесу још веће плате и пензије, као и просечна плата од чак 900 евра.
Активним, брзим и економским мерама држава је успела да одржи привреду, а то што је Србија прва у стопи раста економије у Европи у доба највеће кризе, показује колико је светла и озбиљна будућност наше државе.
Представљамо вам најважније економске успехе које су забележени у последњих неколико година:
Незапосленост на историјском минимум: Проценат незапослених сведен на 9%
Отварањем великог броја радних места, борбом против рада на црно и другим системским реформама које су спроведене у последњих 9 година, Србија је успела да у 2020. години незапосленост, која је 2012. године износила чак 25,5%, сведе на историјски минимум од 9%.
Инфлација најнижа у последњих 50 година: ОБЕЗБЕЂЕНА ЦЕНОВНА СТАБИЛНОСТ НА ЗДРАВИМ ОСНОВАМА
Раст потрошачких цена кретао се око просечних 2% међугодишње, што је уједно и најнижи ниво инфлације од када се цене слободно формирају. Пре тога, на сличном нивоу била је само крајем педесетих година прошлог века, у битно другачијим друштвенополитичким околностима. Захваљујући ценовној стабилности, грађани Србије имају сигурност и предвидивост на путу ка бољем животном стандарду.
У условима ниске и предвидиве инфлације привреда послује сигурније и боље, што значи има снажан раст инвестиција и запослености у приватном сектору. Републички завод за статистику наводи да је међугодишња инфлација у Србији у 2020. години износила 1,3%, док је 2011. године била чак 11%.
Пензије су сада редовне: ОД 2012. ПЕНЗИЈЕ СУ ПОВЕЋАНЕ ОКО 30%
Од 2016. године свим пензионерима исплаћивана је једнократна помоћ: четири пута по 5.000, једном 3.000 динара, и једном 4.000 динара, а Закон о привременом смањењу пензија стављен је ван снаге. Пензионер који је 2012. године имао пензију од 20.000 динара, сада има 27.499 динара, док је некадашњих 30.000 динара сада 39.284 динара.
Од банкрота до стабилне државне касе: ОГРОМНИ ПОМАЦИ ЗА САМО 1 ДЕЦЕНИЈУ
Србија је успела да, упркос свим мерама за ублажавање последица пандемије и никад већим капиталним издвајањима, задржи јавни дуг на крају 2020. на 58,2% БДП, остављајући иза себе државе попут Белгије, Ирске, Немачке, Шпаније, Италије итд.
Удвостручена просечна зарада: ТЕШКЕ РЕФОРМЕ СУ ДАЛЕ РЕЗУЛТАТЕ
У протеклом периоду привреда Републике Србије је једна од најбрже растућих у Европи. Чак и у времену кризе, коју многи већ оцењују као највећу од краја Другог светског рата, забележене су високе стопе раста.
Предуслови за ове историјске резултате створени су тешким реформама које се спроводе претходних година. Србија је данас финансијски консолидована држава, са стабилним јавним финансијама, контролисаним јавним дугом и дугорочно стабилним и одрживим привредним растом.