Знате ли ко је овај МЛАДИ СРПСКИ ГЕНИЈЕ КОЈИ ЈЕ ПОКОРИО ПЛАНЕТУ? За СД испричао је СВОЈУ ПРИЧУ! (ФОТО)

Младен Пузић / Извор: Србија Данас

Наши млади генијалци, право из Математичке гимназије у Београду отишли су тог 9. октобра на такмичење из информатике у Букурешту и вратили се са чак четири медаље око врата.

Прва српска златна медаља из информатике.
Петар и његови другари путују широм света на такмичења са својим професорима.
Имам и лоше оцене у школи, релативно лоше.
Не знам тачно чиме бих се бавио, али волео бих да могу да помогнем држави

Међу те три медаље, стигла је и прва српска златна медаља из информатике, а њу је освојио сјајни матурант Младен Пузић, који је у оквиру 5. Медиа Маркета био гост портала SrbijaDanas.com.

Портал СрбијаДанас једини је портал који је тог дана интервјуисао овог препаметног младића, пуног живота спремног да покорава свет својим програмирањем, али њему није сметало што мало људи зна за њега, све је посматрао са осмехом на лицу и најавио да ће поново злато стићи у Србију.

- Ово скорашње такмичење је моје најуспешније такмичење, можда и најдраже. Сваке године, већ три године за редом учествујем тамо, то ми је било прво сениорско међународно такмичење. Пре две године сам тамо освојио бронзану медаљу, прошле године сребрну, а сада сам освојио прву српску златну медаљу на том такмичењу. Веома ми је драг тај резултат. Другари су ми честитали, а и ја њима, јер су и они узели медаље, што је велики успех и сви смо били задовољни - рекао је задовољно Младен за наш портал.

ВАЗДУХОПЛОВАЦ ВИСОКО ПОЛЕТЕО: Браћа Церовић БЛАГО Земунаца!

"Свет могу да мењају само креативни људи" Чувени сликар Милутин Обрадовић открива како се четкицом бори против дигиталног доба

"Свет могу да мењају само креативни људи" Чувени сликар Милутин Обрадовић открива како се четкицом бори против дигиталног доба

ЊЕГОВО ВРЕМЕ ТЕК ДОЛАЗИ: Шампион Београда о ИДОЛУ, пласману на ОИ и најзаслужнијем за метеорски УСПЕХ!

Ученици Математичке гимназије из Београда освојили су једну златну и три бронзане медаље на међународном такмичењу из информатике одржаном у Румунији, Младен Пузић најсјајнију, а бронзане Јован Бенгин, Марко Шишовић и Матеја Вукелић.

Такмичење "Романиан Мастер оф Информатицс" одржано је од 9. до 12. октобра у Букурешту на коме је учествовало 118 такмичара и 29 тимова. Они су током два такмичарска дана решавали шест задатака по правилима Међународне олимпијаде из информатике.

Због чега баш информатика

Младен нам је открио и како је започело његово активно такмичење и због чега је изабрао баш информатику.

- Почео сам као математичар, то је пут сваког информатичара, зато што такмичења из математике крећу раније, јер се математика учи од првог разреда основне школе, али онда сам у неком тренутку схватио да ме информатика више занима и томе сам се посветио. И за информатику ми је потребно много математике, тако да ми је и то драга тема - рекао је Младен.

Он и његови другари путују широм света на такмичења са својим професорима, али како Младен истиче није му проблем што је раздвојен од родитеља, јер се свуда лепо друже и проналазе пријатеље.

Младен Пузић и Јелена Хаџи Пурић / Извор: Србија Данас

-Нисам имао претерано проблема ни на једном такмичењу, говорим добро енглески, а и већина такмичара говори енглески, тако да можемо да причамо и дружимо се. Имам доста пријатеља које сам упознао на тим такмичењима, а како сам доста самосталан нисам имао проблема са тим што сам тамо без родитеља, знам да ме чекају код куће - објашњава Младен који је још увек средњошколац.

За такмичење се не спремају циљано
Уписао бих мастер у иностранству и за 10 година се вратио у Србију
Најгоре ми иду физика и хемија, имам и лоше оцене
Као дете желео сам да правим игрице

Млади генијалци, а међу њима и Младен, истичу да се за такмичења и не спремају циљано, већ воле да вежбају и то раде из чисте љубави. Међутим, има момената када Младен одустаје од информтике.

-Већина такмичара, а и ја лично, спремамо се генерално за информатику, не спремамо се за неко конкретно такмичење, припреме трају целе године. Појачавају се пред такмичење, али то је ипак вежбање из љубави, а не због самих резултата. Деси се да ми досади информатика, када пуно радим, недељу-две заредом и онда исто толико не радим ништа. Тада се бавим неким спортом, волим пењање, да излазим. Нађем времена, јер све је ствар приоритета и организације - прича Младен за наш портал.

Како види себе за 10 година

Када је реч о плановима за будућност, олимпијац нам је открио на шта је у потпуности фокусиран и где би желео да буде за десет година.

- За сада планирам да се фокусирам на такмичења, а онда ми је циљ да упишем факултет, Математички или Рачунарски, видео бих шта ми више одговара. После бих уписао неки мастер у иностранству, али желео бих да се вратим и живим у Србији за неких десет година. Не знам тачно чиме бих се бавио, али волео бих да могу да помогнем држави - рекао је он за наш портал.

Оно што нас је посебно изненадило јесте то што је Младен шаљиво открио да и они као генијални имају неке лошије оцене у школи, као и свака друга деца имају лоше моменте у школи.

-Имам и лоше оцене у школи, релативно лоше. Најгоре ми иду физика и хемија, јер то су ти приоритети, одлучио сам се за математику и информатику, а ово је заостало. Ипак, са родитељима имам договор да одржавам одличан успех и да сам одређујем своје време, па зато и имам мало лошије оцене из тих предмета. У менторском сам одељењу у Математичкој гимназији, које се сматра такмичарским одељењем, што значи да сви често изостајемо са наставе и то је проблем за професоре. Када дође сезона такмичења, дешава се да и десет људи не буде у школи, често делује да нас је мало, а има нас двадесет двоје - објаснио је Младен.

Младен Пузић / Извор: Србија Данас

Они су му омиљени противници

Младен наводи да је одувек желео да се такмичи, а омиљени противницу су му Руси. Свим својим вршњацима, поручио је и да од малена имају тежње и да их уз помоћ своји наставника и професора остваре.

-Међу најдражим такмичењима ми је мастерс у Румунији из информатике, али наравно најдража ми је Међународна олимпијада из информатике, јер је то светски куп изнад којег нема већег такмичења. Волим и Московску отворену олимпијаду, јер је ту невероватна конкуренција и част је такмичити се против тих људи. Моја такмичарска искуства су почела првобитно мојом жељом, такмичио сам се и пре доласка у гимназију, а професори су ту да нас усмере и науче. Пре гимназије сам подједнако био заинтересован за информатику, као и сада, али тада нисам баш имао услове да толико напредујем као у гимназији. Тешко бих успео без професора. Одувек сам волео математику, онда сам желео да правим игрице кад сам био дете и тако је почело, онда је било хајде да научим да програмирам, па хајде на такмичење и онда се родила још већа љубав - рекао је Младен.

Како се препознаје таленат

Професорка Јелена Хаџи Пурић, која је и Младенов ментор, открила нам је како препознаје таленте међу својим ученицима већ у првој години гимназије и на који начин их припрема за такмичарски живот.

12 непобедивих Руса

Није то једноставно, опробали смо се сада са “топ фајв” тимовима са по 12 учесника, што значи да се борите против 12 Руса који су непобедиви, такође и са Кинезима. Изазов је све то, али хвала Богу, Србија је земља огромних ресурса. Привилегија је познавати људе као што је Младен, а на срећу, њега ћемо моћи и да “клонирамо”, имамо младића који је од њега млађи од њега три године, делује да ће он бити “нови Младен”

-Волела бих да сваке године када почнем да предајем у првој години Математичке гимназије у разреду од 22 ученика, њих 21 буде заинтересован за информатику, али то није случај. Сваке године када добијем нови разред, њих четворо има информацију о томе шта је такмичарско програмирање и колико је то изазовно, а осталих 17 је нажалост прошло у основној школи само кроз то да је информатика само дефиниција, шта је датотека, оперативни систем и углавном беже од тога. Због тога ми треба једно шест мецеси труда и објашњавања зашто је кул да научиш такмичарско програмирање, а онда им наводим примере добре праксе из Гугла и Фејсбука, примере мојих студената и ђака који сада раде за Инстаграм и онда им дати мотив и ветар у леђа и готова је прва година. Следеће године их припремам да могу да их водим на мастерс у Букурешту, који је као Синсинати за Ђоковића, то је другачији концепт такмичења, али нешто што желиш да освојиш јер су задаци веома изазовни - рекла је професорка Јелена и додала:

- Прво кад их одведем на мастерс буде и разочарења и онда ја треба да као добар лајф коуч кажем да то није крај, зато увек морам да водим екипу у којој ће троје да подбаци, а један да извуче екипу. Ако цела екипа подбаци, следеће године нико неће желети да иде и да се спрема. Није то једноставно, опробали смо се сада са “топ фајв” тимовима са по 12 учесника, што значи да се борите против 12 Руса који су непобедиви, такође и са Кинезима. Изазов је све то, али хвала Богу, Србија је земља огромних ресурса. Привилегија је познавати људе као што је Младен, а на срећу, њега ћемо моћи и да “клонирамо”, имамо младића који је од њега млађи од њега три године, делује да ће он бити “нови Младен” - објаснила је она.

Младен Пузић и Јелена Хаџи Пурић / Извор: Србија Данас

Професорка Јелена о Младену

Професорка Јелена која и највише времена проводи са Младеном за наш портал је објаснила како свог ученика бодри и шта се дешавало на њиховим путовањима, као и како то изгледа када се Младен умори.

-Када сам 2016. године кренула са Младеном на такмичење рекла сам му да је најважније да се добро дружимо, да лепо представимо земљу, најважније да ти даш свој максимум, а али већ 2019. године то не причам Младену. Прво такмичење нам је било у Македонији, Балканијада и Младен је тада био сјајан. Био је прва година, задаци су били гломазни, непријатни, тако да је тада заиста победио самог себе, кад се сетим сад тог такмичења. Чувам и поруку коју ми је послао, када сам му послала да треба да идемо на мастерс ове године, а то му је било већ отприлике седмо међународно такмичење, прилично је био исцрпљен, али ми је послао реченицу: Идемо професорка по то злато! И злато је стигло - рекла је професорка.

Младен и његова велика подршка професорка Јелена упутили су свим ђацима и професорима у Србији снажну поруку и објаснили по чему се наши генијалци разликују од својих колега у региону и свету.

- Требало би да Математичка гимназија буде парадигма образовања, ми не радимо са њима само ексклузивне задатке које раде млади Јапанци или Руси, то може сваки професор, да узме руску збирку да је преведе и понуди својим ђацима. Ми радимо на томе да развијамо мотив код њих да схвате да је такмичарско програмирање два степеника ка Фејсбуку, следећи степеник је да упишу факултет, а следећи степеник је да се ожене/удају, тако да отварамо такве теме и ниједна није неважна. Пре него што одеш у Фејсбук да радиш, ти мораш да будеш социјално интелигентан, а да би то били треба да упишу факултет, треба да прођу кроз одређене дрил овде, али наравно мораш и да имаш друштвени живот, мораш да нађеш себи сличног партнера, не мора из своје бранше, али некога ко једнако жели неке ствари које и они желе. Отварамо све теме са децом и срећна сам што, ето на пример када смо били у Хрватској на размени идеја, колеге су ми рекле како му ђаци доста раде, али ниједан од њих нема девојку, па ни сам професор, а наши су изузеци, јер сви наши момци које смо довели имају девојке, сви су остварени. Сви су они младићи за углед, радимо на томе да са њима причамо приче које они можда са родитељима не дотакну, јер их родитељи мотивишу да иду на такмичења, а ми мотивишемо и све остало. Срећна сам што они то прихватају, што развијају друштвени живот и увек им говоримо да се на такмичењима морају дружити са волонтерима и осталим такмичарима - рекла је професорка Хаџи Пурић.

АРАНЂЕЛОВЧАНКА КОЈА ЈЕ ПОКОРИЛА ПЛАНЕТУ: Ево како је Јована Прековић дошла до светског ЗЛАТА, а сада ЦИЉА Олимпијаду (ФОТО)