Само је питање дана када ће бити касно да студенти спасу ову годину

Сваки додатни дан студентских блокада доводи у реалну опасност да текућа академска година пропадне, а сви који су на буџету и смештени у студентским домовима остану без тих привилегија које финансира држава, као и могућности за даље академско усавршавање због неиспуњених обавеза. Саговорници Курира упозоравају да све ово не утиче само на студенте већ и на њихове породице, а када се пређе ова граница, назад се неће моћи.

Наиме, студенти који месецима протестују и блокирају рад факултета највише ће страдати због таквог деловања, Јер сви они који их инструишу ради својих политичких, синдикалних и финансијских циљева неће изгубити ништа, а студенти, по свој прилици, готово све. Иако се могу чути поруке "шта је једна година у односу на цео живот", последице губитка те исте студентске године за неке могу значити губитак свега - могућности за останак на буџету, смештај у студентском дому, студентски кредит, могућност одласка на даље усавршавање.

Испуштена генерација

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић за Курир каже да се не може знати тачан дан када ће се прећи тачка без повратка за спасавање године јер, указује, нису сви факултети истог дана ни ступили у блокаде, али напомиње да се њој великом брзином приближавамо.

"Неспорно је пак да је највећа штета за студенте. Могу се чути те неке флоскуле "боље годину изгубити него живот", али то су глупости. Ви можете и морате да се борите, свако појединачно, цео живот, али се не решавају ствари оваквом блокадом. Тиме што су стално у блокади, они су, на крају крајева, сваки дан све мање студенти. Јер ако не идете на факултет и не радите ништа, онда је логично питање како сте уопште студент. Морали би зато да воде рачуна о свом основном позиву, јер ако изгубе осећај да су студенти, онда то више није студентска ствар. Морате пре свега да будете студент да бисте водили неко студентско питање", закључио је Вулетић.

На посебну опасност за студенте медицине упозорио је декан Медицинског факултета у Нишу Александар Митић, указујући да се ради о специфичним студијама које су комплексније од других.

"Имаћемо комплетно испуштену генерацију, јер је медицина, за разлику од неких других области, практична настава. Имали смо корону, па сада блокаду... Нас неће имати ко да лечи", упозорио је он.

Илија Кајтез: Они са страним лиценцама раде

На једну апсурдну ситуацију на факултетима указао је социолог Илија Кајтез.

"Чуо сам да професори на државним факултетима држе наставу за школу на енглеском језику. За наше студентске на српском су у блокади, а за оне који поседују стране лиценце држе наставу. Приватни универзитети раде, њихови студенти немају од државе Србије ни један једини динар. Дошли смо до великог апсурда, студенти се деле на основу универзитета где студирају, односно да ли су на приватном или на државном. Буне се са свим привилегијама које имају, а они који све плаћају немају права ни на студентске домове, помоћи и здравствено осигурање... Најзаштићенији, највише пажени, они не раде, са својим професорима на челу", казао је Кајтез за Курир ТВ.

Тачка без повратка

Професор Факултета политичких наука Милан Петричковић пак сматра да више није питање дана, већ буквално минута када ће се доћи до пута без повратка.

"Већ је сада огроман ризик да студентска година пропадне. Када би се сутра прекинуло с блокадама, било би потребно енормно много труда и напора да се година спасе, јер је већ један цео семестар пропао. А ако дођемо у ситуацију да пропадне и овај летњи семестар након зимског, питање је да ли ће уопште година моћи да се оконча. Наиме, долазе нове обавезе које су административно и технички везане за пропуштени семестар, па је питање и како административно одредити шта даље јер је читав систем урушен. Не да је крајње време за спасавање ове године, него је она већ у великој неизвесности. Зато је сада не сваки дан, него сваки минут битан", истакао је Петричковић.

Зато, напомиње, збуњује чињеница да се то питање пролонгира и одбија дијалог којим би студентска година могла да се настави, односно очува.

"Колатерална штета биће свакако студенти. Јер, поред ризика губљења наставе, многи ће због тога бити у опасности и да изгубе привилегије од државе које су законски нормативно постављене за студентске кредите, студентске домове и тиме се угрожавају и породице студената које ће бити финансијски оштећене", констатује Петричковић.

И школарци пред колапсом: Мораће да иду на осам часова дневно, као и суботом...
Од укупно 1.773 школа у Србији, настава се реализује у 95 одсто школа, док у пет одсто школа нема наставе. Како ствари стоје, они који не иду на наставу, то ће морати да надокнаде викендом и празницима, а могуће да ће имати и по осам часова дневно како би како-тако надокнадили пропуштено. Наиме, начин за надокнаду могао би да буде интензивирана настава, односно да часови буду скраћени на 30 минута, али да их дневно има и до осам, да се ради суботом, али и да се продужи школска година, и то за највише пет дана.

Такође, када су у питању средње школе, ту је могућност комбинованог вида наставе - да се у оквиру истог часа који траје 45 минута истовремено обрађују нове наставне јединице и понавља претходно градиво како би ученици били оцењени.

Србија Данас/Курир