"АКО НЕ ДОВЕДЕШ ТРИ ДРУГАРИЦЕ, ПЛАТИЋЕ ТВОЈА СЕСТРА" Трговци људима девојке продају из једног града Србије у други

Малолетници су жртве и сексуалне експлоатације, али и принуде на просјачење и принуде на брак, подаци су Центра за заштиту жртава трговине људима.

Последњи случај трговине људима када је макро Михаило Максимовић ухапшен на београдском аеродрому, а две девојке које је подводио, а које су претходно ухапшене у хотелу са турским држављанима пристале да сарађују са полицијом и добиле статус осетљивих сведока, отворио је многа питања о заступљености овог кривичног дела у нашој земљи.

Подаци Центра за заштиту жртава трговине људима за који је надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања показују да су најчешће жртве трговине људима жене и деца, а међу идентификованим најзаступљеније су жртве сексуалне и радне експлоатације. Оно што се променило у односу на период од пре петнаестак година, према подацима једне невладине организације, која ради на проблему трговине људима протекле две деценије, јесте да су данас 80 одсто жртава домаће држављанке, док су некада то биле Молдавке, Украјинке, Бугарке и Румунке. Такође, док је раније било више регистрованих случајева прекограничне трговине људима, последњих година у порасту је интерна, односно продаја девојака и жена из једног града Србије у други. Реч је најчешће о сексуалној експлоатацији.

- У преко 80 одсто случајева реч је о сексуалној експлоатацији. Један од трендова који је условио да интерна трговина људима порасте је то што су Румунија и Бугарска ушле у Европску унију, а велики број молдавских држављана добио је румунске пасоше и онда аутоматски има улаз у ту земљу и није више потребна рута кроз Србију - каже за директорка НВО Марија Анђелковић и додаје да су државе у којима су држављанке Србије биле сексуално експлоатисане најчешће Италија, Шпанија, Немачка и Шведска.

Ипак, како додаје, последњих година све више је регистровано и радне експлоатације, где су жртве мушкарци.

- Оно што је карактеристично је да тих случајева нема много, али да су они масовни. У питању је неколико десетина или неколико стотина, а чак у једном од најпознатијих случајева смо имали и хиљаду експлоатисаних радника. Радна експлоатација најзаступљенија је у земљама бившег Совјетског Савеза. Пре више година отворио се крак ка Блиском истоку, Дубаи и Арапски Емирати, што представља проблем с обзиром на то да тамо немамо сараднике у виду међународних и невладиних организација за разлику од Западне Европе. Што се тиче радне експлоатације, то су најчешће земље бившег Совјетског Савеза. Имали смо случајеве у Грузији, Азербејџану и велики случај у Сочију у Русији током трајања Олимпијаде - додаје Анђелковићева.

Малолетници су жртве и сексуалне експлоатације, али и принуде на просјачење и принуде на брак, подаци су Центра за заштиту жртава трговине људима.

У неким случајевима трговци су жене - зову их "мадам". Према речима руководиоца Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима МУП-а Митра Ђурашковића, и оне понекад испољавају насилност према жртвама трговине људима и задужене су за регрутовање жртава. Такође, жене трговци у већем броју случајева биле су чланови породице, попут тетке, мајке или бабе жртве.

- Имали смо чак и ситуацију да је малолетник подводио своју сестру. Такође, имали смо ситуацију из Суботице где је мајка подводила своју ћерку. Сада се мало тај профил трговца људима проширио и практично свако ко осети или препозна нечију рањивост и шансу да то експлоатише и да себи на тај начин омогући лагодан живот, потенцијални је трговац људима, с тим што ми у пракси имамо ситуацију када нам се у ланцу регрутовања појави млада особа која онда регрутује своје другарице и та другарица постаје жртва трговине људима. У том случају треба гледати у ком својству је регрутовала та особа. Врло често се дешава да је она принуђена да то уради, да јој је трговац наредио да доведе у његов локал још три другарице уз претње: "Ако не доведеш исећи ћу ти прст или ће те силовати. Ево, твоја сестра има 13 година, ако не доведеш три другарице, ми ћемо довести твоју сестру". Та девојчица онда је жртва трговине људима и ми кроз наш систем треба да применимо одредбе Конвенције о некажњавању и препознамо је као жртву, а не као учиниоца кривичног дела - каже Ђурашковић.

КО СУ ЖРТВЕ?

Подаци Центра за заштиту жртава трговине људима указују и на то да су у највећем ризику од експлоатације особе ниског образовног профила, особе са инвалидитетом, особе које су егзистенцијално угрожене и особе које су претрпеле или трпе неки облик насиља.

- Кључни аспект за препознавање жртава и њихову идентификацију је појам рањивости. Неке од најрањивијих група су деца, адолесценти, жене, мигранти, особе које живе у сиромаштву, незапослени без адекватних могућности за запослење, необразоване особе, особе којима је тешко доступан систем правосуђа, којима су нарушена људска права, код којих је присутна историја насиља и други облици трауматизације, слаба или никаква интеграција у друштво и заједницу. Присуство ових фактора знатно повећава могућност врбовања, експлоатације... - кажу из Центра.

Такође, подаци показују да је међу жртвама било и факултетски образованих особа, али са заједничком цртом свих жртава, а то је сиромаштво.

КАКО ВРБУЈУ ЖРТВЕ?

Жртве се врбују и даље класичним начинима - путем огласа за посао или ступањем у љубавну везу са жртвом ради стицања поверења.

- Још су карактеристични класични облици врбовања жртава, најчешће путем огласа за посао, да ли за посао који ће касније прећи у радну експлоатацију или посао који је обећан па се испостави да није реч о послу него о сексуалној експлоатацији. У сфери ових нових технологија онлајн огласа има много. Замке се крију иза огласа за раднице за маникир, педикир, чување деце, конобарице. Неки огласи су такви да нема шансе да се посумња да иза има нечега. Из неких случајева који су процесуирани могло се видети из тих предмета да су девојке до последњег момента веровале да иду да раде у кафићу или ресторану, да ће имати плату 2.000 евра у Италији. У поменутом случају није дошло до експлоатације захваљујући посебним мерама наше полиције и тужилаштва (прислушкивању трговаца). Ланац је заустављен пре него што је до експлоатације дошло и они су осуђени - каже Анђелковићева.

Како додаје, други метод врбовања је дечко који заправо служи као мамац, у којег се она заљубљује.

- Он јој обећава све што она жели да чује: "Добићеш пасош, авионску карту, живећемо у Шведској, имаћемо породицу, наћи ћу ти посао...". Жртва у то верује зато што не постоји ништа на основу чега би она посумњала да то није тако јер је он према њој претходних пар месеци био диван - додаје наша саговорница.

Трећи, и према речима Анђелковићеве редак у пракси метод јесте отмица, и не постоји званичан податак колико жртава трговине отмицом заврши у ланцу.

Принудни брак

Принудни брак представља драстично кршење права деце, додаје Ђурашковић. У питању је уговарање фактичке заједнице живота међу девојчицама и дечацима млађим од 16 година од стране њихових родитеља. У оваквом односу девојчици прете сви облици експлоатације, каже наш саговорник.

- То је фактичка заједница где има елемената вишеструке експлоатације - и сексуалне експлоатације, радне експлоатације, принуде на вршење кривичних дела и принуде на просјачење. Тога код нас има у сиромашним породицама. На пример, оца породице за ћерку питају већ кад напуни 12-13 година. Родитељи врло често обезбеђују да та заједница за ћерку буде у иностранству - Италији, Немачкој, Аустрији, Швајцарској - каже Ђурашковић.

Експлоатација по усељењу у нови дом најпре креће од тога да девојчицу сексуално експлоатишу и терају да ради послове по кући, затим да просјачи по улицама европског града у који се доселила, а ако и то није довољно, да врши кривична дела.

- Догодио се и случај да су девојчицу из Албаније два пута принудно удали у Црној Гори па је онда дошла у Србију из истог разлога... Ту је откривено. Такође, имали смо случај да се сестра коју су принудно удали јавила брату преко Фејсбука и рекла му да је у Немачкој и да је принуђена на проституцију - додаје Ђурашковић.

Опасна преквалификација дела

Све жртве трговине људима, било да је реч о сексуалној или радној експлоатацији када се избаве из канџи трговца, према речима Марије Анђелковић, траже исто, а то је - зарађени новац, трговца у затвору и да иде даље да тражи посао како би издржавао породицу.

Према подацима НВО, у 2018. години за трговину људима донето је око 23 пресуде, а то је мање од 2017. када је донето 42.

- Оно што је забрињавајуће и у 2018. и претходних година је то што смо приметили да се све више ради преквалификација кривичног дела из трговине људима у посредовању у проституцији што је једно ниже дело, самим тим трговац добија мању казну, а жртва није третирана као жртва - каже Анђелковићева.

Како додаје, од 2003. године када је трговина људима у Србији кривично дело па све до данас донете су три пресуде за накнаду штете коју трговци треба да испалате жртвама. Међутим, само један је до сада исплатио ту казну, док су у остала два случаја трговци у међувремену расподелили имовину на чланове своје породице, тако да пресуда није имала из чега да се изврши.

- И Палермо конвенција и конвенција Савета Европе које је наша земља потписала и ратификовала кажу да "пристанак жртве на извршење дела не искључује одговорност починиоца", зато што је недопустиво да у 21. веку једно људско биће продаје друго људско биће и експлоатише га - додаје она.

Деца жртве све млађе

Међу малолетним жртвама најзаступљеније су жртве сексуалне експлоатације, принуде на просјачење и принуде на брак, кажу из Центра за заштиту жртава трговине људима.

Да је проценат малолетних лица у укупном броју идентификованих жртава забрињавајући, односно од 34 до 40 одсто, говори статистика НВО. Подаци ове организације показују и да је узраст деце које су жртве све нижи из године у годину.

- Ми смо раније радили са девојчицама које су имале 16-17 година, а сада имамо децу од 12, 11, 10 година. Што се деце тиче, заступљена је принуда на прошњу, сексуална експлоатација код девојчица, а код дечака принуда на вршење кривичних дела попут пљачке или преношења дроге. Али, уколико он не уради то што се од њега тражи, биће кажњен тако што ће бити или силован или сексуално експлоатисан, што је вишеструка злоупотреба тог детета. Деца којој се то дешава најчешће нису у контакту са својом породицом, дете је већ ван система социјалне заштите и због тога је важно радити са тим ризичним групама - каже Анђелковићева.