НОВА ЗВЕЗДА ЗАДРУГЕ? На робији 35 година, бежао из 7 ЗАТВОРА, а сад ПРОЗИВА Кристијана Голубовића
На робији је провео чак 35 година!
Милош Миша Бјеливук (75), који је на робији широм света био 13.000 дана и побегао чак из седам затвора у Швајцарској, због чега је добио надимак Краљ бекства, открива како је за длаку избегао метак Горана Вуковића званог Горан Мајмун у дискотеци „Лувр“ у Београду.
ДОНЕТА КОНАЧНА ОДЛУКА! Председник саопштио: За грађане најважнији 2. ОКТОБАР
"ИМАМО ДОГОВОР, УПРАВО ЈЕ ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ!" Мирослав Лајчак се огласио после разговора у Бриселу (ФОТО)
НИЈЕ ДОШЛО ДО КВАРА НА МОТОРУ АУТОБУСА, КРИВ ЈЕ ЉУДСКИ ФАКТОР! Возач није кочио пре него што је улетео у паркић
Овај жестоки момак је 70-их година пунио ступце црне хронике, а у жижу јавности је доспео после крвавог обрачуна југословенских криминалаца на плочницима Амстердама, на Божић 1973. године, када је супарништво три српске банде решено митраљезима и пиштољима испред познате кафане „Бумеранг“.
У обрачуну кланова је погинуло пет Југословена, а главни актери су били Слободан Митрић звани Боб Карате, југословенски Џејмс Бонд и Титов шпијун који је убијао државне непријатеље по налогу тајне службе, и Бјеливук, који се дружио са Љубомиром Магашем званим Љуба Земунац, вођом подземља у Франкфурту.
Изазива Крилета и Зверку
Миша каже да само он може да парира Кристијану Голубовићу и бившем робијашу са надимком Зверка, ако би се заједно нашли у ријалитију.
- Зверка тврди да је био у „Забели“ у исто време када и „последњи живи дон београдског подземља“, али да никада нису разговарали. Нажалост, „Забелу“ познајем боље од обојице заједно и знам многе тајне - загонетно тврди Миша.
- У затворима сам провео око 35 година. Робијао сам у Швајцарској, Холандији, Француској, Италији, али и нашој „Забели“. У Швајцарској сам бежао чак из седам затвора, због чега су ме тамошњи медији назвали Краљ бекства. У Швици сам пао 1979. због пљачке три златаре и три банке. Чим сам се нашао из решетака, почео сам да планирам бекство.
Најспектакуларнији бег извели смо Мића Лојпур и ја 31. децембра 1979. када смо се канапима спустили са трећег спрата затвора „Affoltern“ на периферији Цириха. За нама је била расписана потерница, а слике су нам освануле на ТВ-у у ударним терминима и најгледанијој емисији немачке телевизије „Aktenzeichen XY“ - каже Миша и присећа се да је у „Забели“ робијао са легендом југословенског подземља Љубомиром Магашем.
- Љуба Земунац је дошао у „Забелу“ 1976. када је изручен из Немачке. Делили смо ћелију шест месеци у строго чуваном „Седмаку“, а 17. августа 1977. смо подигли чувену побуну када су Шиптари заклали четири човека, међу којима је био и један чувар. Љуба је после побуне пребачен у Прокупље, а ја у затвор у Зеници. У Пожаревцу је у исто време са нама био и Исо Леро, кога су звали Краљ Дорћола. Осуђиван је више пута због џепарења и шибицарења. Био је ситан и жгољав, али није презао од затворских стражара нити осталих затвореника. У затворима у Ваљеву, Нишу и Крушевцу је био страх и трепет. Истеривао је правду и био је познат као велика прзница, па је у „Забели“ стално био у изолацији, у једној соби која се 1977. налазила на крају „Седмака“ - прича Миша и додаје да је Љуба Земунац непрекидно имао чарке са Џамбом.
- У „Забели“ сам их једва раздвојио, мало је фалило да му Љуба Земунац проспе мозак. Гледали смо ТВ, када је Џамба почео да провоцира: „Пи*ке, ја ћу вам јебати матер!“. Бацио се на прозор да би га разбио и зграбио парче стакла, али га је Љуба смотао као мачка миша. Ухватио га је за уши и косу и почео да га удара. Скочио сам на њега и викнуо: „Не, брате, убићеш га!“, а Љуба ми је после туче рекао: „Брате, није требало да га спасаваш, требало је да га убијем“ - препричава жестоки момак, који се недавно вратио из Шпаније и открива како је у родном Београду преживео сачекушу Горана Мајмуна у дискотеци „Лувр“.
- Дошао сам у Београд 1991. или 1992. са женом и ћерком, после 20 година боравка преко. Свастика Љубе Земунца ми је рекла да Борис Петков звани Бугарин, хоће да ме види. Борис је одрастао уз мене, у „Забели“ сам га гледао као брата и веровао сам му. Био је познат по учешћу у убиству чувеног Ранка Рубежића, балканског Дача Шулца. Позвао ме је у „Лувр“ да ми намести! Нисам знао да клуб држи Горан Мајмун и не бих отишао тамо јер је он убио мог пријатеља Љубу Земунца - каже Миша, и препричава како је за длаку извукао живу главу.
- Борис је дошао да се поздравимо. Знао је да сам увек наоружан и тобоже га је занимало да види мој пиштољ, који сам имао за појасом. Дао сам му опаки „лугер парабелум“ аутоматик, који у шаржер прима 18 плус један метак, не слутећи да ће ми на кварно извадити осам-девет метака, док смо причали и смејали се. Убрзо се код шанка појавио Горан Мајмун са наоружаном екипом и викнуо: „Убијте га, маму му је*ем!“. Било ми је јасно да сам упао у клопку.
Нисам хтео да бежим као ку*ва, јер сам имао пиштољ и могао сам да се браним. Рекао сам жени и ћерки да беже, а ја сам запуцао. После неколико испаљених хитаца, схватио сам да ми је оно ђубре извадило метке. Међутим, тај пиштољ оставља један метак за последњи излаз, у случају ако је војник заробљен да може себи да пресуди. Репетирао сам га поново да бих испалио тај последњи метак, а они су викнули: „Променио је шаржер!“.
Док сам се повлачио, погођен сам са два метка у бутине. Ципеле су ми биле пуне крви док сам трчао. На улици сам се малтене бацио пред такси да би стао. Жена, ћерка и ја смо некако утрчали унутра, а таксисту сам богато наградио за вожњу. Касније сам сазнао да је оно ђубре од Бориса рекло Мајмуну „да сам дошао да га убијем“ - присећа се Миша и признаје да га је дебело коштало што је као клинац почео да се бави криминалом.