"Не знам, Бога ми, шта све имам" Бизарне одбране неких од наших НАЈВЕЋИХ КРИМИНАЛАЦА пред судовима

Судски процеси вођени против неких од највећих криминалаца у Србији и Црној Гори неретко су због непримереног понашања окривљених и сведока попримали шокантне обрте. Посебно су интересантни моменти у којима су се управо ти криминалци бранили невероватним и апсурдним изјавама, које су понекад попримале комичну и бизарну ноту.

Након вишегодишњег бекства по разним европским земљама, полиција је међународном сарадњом успела да стане на пут Слободану Кашћелану, Црногорцу који у полицијским евиденцијама слови за вођу кавачког клана.

Ухапшен је у Чешкој, а убрзо се на оптуженичкој клупи Вишег суда у Подгорици нашао због зеленашења. Износећи своју одбрану, према ономе што су преносили црногорски медији, изговорио је неколико реченица које ће се вероватно дуго памтити.

"Не знам, Бога ми, шта све имам" 

Дајући податке о себи, Кашћелан је казао да је завршио средњу школу и да је средњег имовног стања. Изјашњавајући се на наводе оптужнице, кроз смех је казао да је разумео шта му се ставља на терет, али да не признаје кривично дело:

- Мени је то смешно. Ма какви извршио дело, то једино луд могу да признам. Само не знам ни шта ми је стављено на терет. Адвокати су ми рекли да не одговарам на питања тужиоца, али нећу да слушам адвокате и одговараћу на питања. Не знам, бога ми, шта све имам, имам доста - наставио је Кашћелан да говори о свом имовинском стању.

Кашћелан је затим тврдио да није тачан део оптужнице којом се терети да је 50.000 евра дао на камату Милану Драговићу, те да је са њим, наводно, ступио у контакт преко оптуженог Горана Љубатовића. Он је објаснио да је Љубатовић његов пријатељ, који има неке обавезе према њему. Додао је и да зна да Драговић има новчане обавезе према њему, али да не зна колико:

- Драговићу никада ниједан евро нисам дао нити сам са њим имао какав посао. Састали смо се само једном. Само знам да се ради о лажову.

Поступак против Кашћелана и даље је у току, али је он уз јемство у међувремену пуштен да се брани са слободе.

"Када ти ћерка напуни 18 година..."

Милош Делибашић, један од оптужених са стварање криминалне групе која је оптужена за убиство рођеног брата Луке Бојовића, Николе, у центру Београда у априлу 2013. године, као и ликвидацију Милоша Видаковића у јулу исте године у Будви, постао је познат по скандалима које је правио на суђењима.

Са њим су се због истог на оптуженичкој клупи нашли и Саша Цветановић, Горан Бојанић и Милош Војновић, док су Славиша Новаковић и Ратко Кољеншић били у бекству. Војиновић, иначе Делибашевић пријатељ из детињства, претходно је са тужилаштвом склопио споразум о признању кривице и до детаља испричао све што је група радила. То Делибашић никако није могао да му опрости, па га је на рочиштима отворено вређао.

Делибашић је на суђењу крајем фебруара 2017. почео да помиње малолетну ћерку Војновића који се затим обратио суду рекавши да је то претња. Судија је онда суђење пребацио у већу судницу да би двојица оптужених могла још више да буду раздвојени простором иако их је окруживало седам чувара. Делибашић није одустајао, али је напомињао да "никоме не прети".

- Рекао сам му да кад његова ћерка напуни 18 година, да ћу уз њену дозволу да је т... Али нека се не боји, неће да затрудни. Знам где му се креће ћерка, али никад не бих наудио детету. Да сам нешто хтео, могао сам то преко мојих људи док сам био у притвору у Спужу - рекао је Делибашић.

Иначе, ове вулгарне реченице су планетарно познате из књиге и серије "Гомора". Књигу је написао италијански новинар Роберто Савијано по истинитим догађајима са напуљском мафијом због чега полиција мора да га чува јер му је глава уцењена.

И почетком септембра 2017. Делибашић је коментарисао да ли Војновићева породица има обезбеђење.

- Да ли твоја супруга, дете, сестра у Пироту имају полицијску заштиту? Ствар је у томе што је немају. Ако си ти убио човека, за то није крива твоја породица. Зашто њима није обезбедио заштиту, ако нас сматра убицама? Зарад свог интереса је направио споразум и гурнуо рођено дете низ воду. Зашто онда не би и нама то урадио? - запитао је Војновића.

Апелациони суд у Београду правоснажно је осудио на 30 година затвора Милоша Делибашића као организатора криминалне групе у јануару ове године.

"Помагао сам јој да добије улогу у ТВ серији"

Елвис Кељменди (39), најстарији син једног од вођа најјачих албанских криминалних кланова, Насера Кељмендија, ухапшен је у Београду 2017. због породичног насиља и илегалног држања оружја. На саслушању у Првом основном тужилаштву негирао да је тукао 25-годишњу Ј. Р, већ да је покушавао да овој девојци, иначе студенткињи четврте године глуме, помогне да добије улогу у једној телевизијској серији.

Кељменди је иначе ожењен, па је негирао да је са Ј. Р, која га је и пријавила за насиље, у емотивној вези.

- Испричао је да су се упознали пре неколико месеци, те да су се повремено виђали у стану који је под закупом. Тврдио је да су имали коректне односе и да је покушавао посредством познаника да јој обезбеди улогу у једној популарној ТВ серији - казао је тада извор упознат са истрагом.

Најстарији син Насера Кељмендија је у изношењу своје одбране навео и да му је из тог стана нестало милион динара, а негирао је да је Ј. Р. разбио мобилни телефон, већ да јој је недавно купио ајфон 8, који је нађен код ње и који је у функцији. Кељменди је такође рекао да је држављанин Србије, те да има уредно пријављено пребивалиште у српској престоници.

"Славили смо Ђурђевдан, па рекли - хајдемо у крађу"

Пред судом у Италији нашла се петочлана група српских држављана оптужених да су учествовали у пљачки куће 5. маја која се завршила трагично, јер је старица Ана Томасино (89) у чију су кућу упали преминула од повреда задобијених малтретирањем.

У тренутку кад је банда почела да проваљује у кућу у Монтесакру и Италији, 89-годишња старица Ана Томасино причала је телефоном са пријатељицом. У следећем тренутку, један од провалника ударио је алатком коју су користили да би поломили прозор куће. Преминула је неколико дана касније у болници, а убрзо је ухапшена петочлана група наших држављана, смештена у кампу.

Оно што је посебно шокирало тамошњу јавност јесте одбрана једног од ухапшених.

- Тог дана смо били у кампу и славили смо Ђурђевдан, нашу славу. Јели смо и пили много, да бисмо на крају вечери рекли: "Хајдемо у крађу" - бранили су се провалници, који су након инцидента безуспешно покушали да побегну.

Један од чланова банде, 36-годишњи Мики Трајковић, признао је у полицији да је он био тај који је ударио старицу.

- Ја сам је ударио, али нисам имао намеру да је убијем - казао је Трајковић.

Удавио жену голим рукама, па се надао да је васкрсла

Крагујевчанин Милан Младићевић (30) ухапшен је због сумње да је 24. марта 2018, после свађе, задавио 56-годишњу Весну Грујичић, иначе своју емотивну партнерку, након чега је из њеног стана украо злато и мобилне телефоне.

Пошто није био сигуран да ли ју је убио, вратио се и њено тело затекао у откључаном стану онако како га је оставио. Страхујући да је иза себе оставио трагове, детаљно је очистио и усисао стан и отишао. Убрзо је светло сумње пало на њега, па га је полиција привела. У тужилаштву је признао кривично дело, а онда изнео бизарне детаље, а међу њима и објашњење да се "надао да је васкрсла".

Она му је ударила шамар, после чега је изгубио контролу и руком је ухватио за врат. У неколико наврата, према сопственом признању, враћао се на место злочина, како је рекао, "у нади да је васкрсла". Том приликом из стана је узео накит, телефон и технику, које је полиција и пронашла у његовој кући.

"Мислили смо да превозимо књиге"

Румунско тужилаштво подигло је оптужницу 2019. године против Тодета К. (50) и Ненада Ц. (43), возача из Врања, због сумње да су учествовали у шверцу тоне кокаина који је у марту те године пронађен у преврнутом броду у делти Дунава у Румунији.

Двојица Срба су, према информацијама које су пренели румунски медији, на саслушању испричала да "нису знали да у камиону возе кокаин".

Рекли су да се међусобно не познају. На саслушању су испричали да су се у Букурешту срели са трећим колегом који им је предложио да повезу слике и књиге, вредне 250.000 евра до ЕУ. Према наводима оптужнице, полицију су до кокаина довела двојица ухапшених Врањанаца и то зато што су се посвађали на паркингу у околини града Тулче у Румунији.

Тоде К. и Ненад Ц. возили су два комбија у којима је био кокаин. Они су 21. марта на паркингу једне фирме у Тулчи из тих комбија претоварили пакете са кокаином у "опелов" комби. Приликом претовара, њих двојица су се посвађали, коментаришући да им је речено да је товар тежак више од тоне, а да им количина коју су претоварили делује знатно лакше.

Ту њихову расправу је чуо један чувар фирме, који је видео да су двојица мушкараца, пошто су напаковала пакете у комби, оставила кључеве на предњем левом точку и отишла.

Чувар је тада узео кључ, отворио комби и узео један пакет тежак килограм, који је однео у полицију. Потом је закључао комби и вратио кључ на точак. Возачи су касније тог дана ухапшени, а лабораторијском провером утврђено је да је реч о истој дроги која је у делти Дунава пронађена након што се преврнуо чамац којим је превожена. Тада је заплењено 1.041 килограм кокаина високе чистоће.

"Указала нам се прилика да тргујемо оружејм, ал' није ишло"

Због недозвољеног држања оружја пред Основним судом у Котору у јануару прошле године на поновљеном суђењу нашао се Драгољуб Ћетковић, који слови за члана шкаљарског клана. Он је пресудом судије тог суда осуђен на две године затвора због оружја пронађеног 2016. године у насељу Свети Стасије.

Осим њега, за исто кривично дело осуђени су недавно убијени Которанин Игор Дедовић на две године и два месеца затвора, на годину и 11 месеци осуђен је држављанин БиХ Горан Станчић, а на годину и осам месеци осуђен је Божидар Пуношевић.

Ћетковић је у својој одбрани казао да од осталих окривљених познаје једино Станчића, са којим је започео трговину оружјем.

- Указала нам се прилика да тргујемо већом количином оружја, при нижој цени. Казао сам Станчићу, који је тада боравио у Котору, да сам ја спреман за тај посао, али да не знам никога у том граду и да не знам коме би то оружје продао и на који начин. Он ми је одговорио да се не бринем за то јер он познаје људе који би били заинтересовани за куповину. Након тога смо купили оружје по нижој цени, међутим, није ишло онако како смо то били планирали, односно нисмо успели да ништа продамо, а по граду се већ причало да имамо оружје, што нас је забинуло - казао је Ћетковић.

Он је затим описао да их је једног дана зауставио неки човек којег не познаје и питао их за оружје, те да му је Станчић понудио тада пиштољ ЦЗ, међутим, потенцијални купац наводно није био заинтересован јер је пиштољ био старије производње.

Након тога су, према његовом сведочењу, одлучили да сакрију оружје, односно да га закопају на локацији на којој га је полиција касније пронашла.