"Боримо се, али не вреди!" Породице жртава у неверици: Урош Блажић уложио жалбу на пресуду "Максимална казна, а премала..."
Годину и по дана након што им је Урош Блажић убио децу у незапамћеном масакру у Малом Орашју и Дубони, родитељи жртава поново проживљавају агонију.
Вест да су се Урош Блажић и његов отац жалили на пресуду од 20 година затвора, изазвала је бес и огорчење међу породицама.
Саша Панић тог 4. маја 2023. године у дану је остао без оба детета, сина Милана и ћерке Кристине, а у једном тренутку Урош Блажић испалио је шаржер у његову децу и њиховог пријатеља Далибора Тодоровића у школском дворишту у њиховом родном селу Дубона починивши тако масакр у Младеновцу који је шокирао цео регион.
Годину и по дана касније Урош Блажић, убица његових најмилијих, осуђен је на казну од 20 година затвора, а на исту казну осуђен је његов отац Радиша Блажић. А у Апелациони суд у Београду пристигао је 25. фебруара предмет по жалбама на првостепену пресуду Урошу Блажићу, којом је осуђен на казну затвора од 20 година јер је 4. маја 2023. године у селима код Младеновца убио девет и ранио 12 особа
- Када смо чули да су се жалили, били смо бесни! Па, 20 година је награда за оно што су урадили, ова пресуда није адекватна за њих, већ доживотна робија. Додатно су нас повредили и наљутили, рекао је Саша Панић, отац убијених Милана и Кристине гостујући на Прва ТВ.
Милосав Тодоровић, отац убијеног Далибора, истиче да је максимална казна премала за злочин који је однео животе деветоро људи и оставио трајне последице на преживеле и њихове породице.
- Максимална казна, а премала за оно што су учинили. Убити њих девет, осакатити људе који су остали у животу, они су инвалиди - без руку, ногу, у инвалидским колицима, без ока су остали, плус трауме које су преживели заједно са својим породицама, рекао је Милосав Тодоровић, отац убијеног Далибора гостујући на Прва ТВ и додао:
- Када се овакве ствари поново стављају у први план, све нас то враћа поново на почетак, на тај први дан, на тај 4. мај. Неко каже да време носи све са собом па ће лакше да се живи што више време пролази, међутим, није то тачно. Сваки дан је све теже. Имам и ћерку, ћерка стално долази, обилази нас. То је то. Боримо се, али не вреди, нећемо се никад опоравити, закључио је Милосав.
