Црна статистика на српским путевима: У претходној години угашено чак 500 живота - Страдале су многе породице и деца, а ево шта би могао да донесе нови закон
Црна статистика удеса са скоро 500 изгубљених живота није само број у извештају, то су породице које су остале без својих најближих.
Саобраћајне несреће и даље су једна од највећих црних тачака на карти Србије у 2025. години, а алармантни подаци јасно показују да ситуација на путевима прелази све границе.
Према најновијим подацима Агенције за безбедност саобраћаја (АБС), у Србији је током 2025. године живот изгубило скоро 500 људи, док је више од 18.000 повређено!
- Од почетка године на путевима у Србији забележено је око 31.000 саобраћајних незгода у којима је погинуло скоро 500 људи, док је око 18.000 особа повређено. Ови бројеви стављају нас на сам врх црне статистике - истиче извор.
Црни биланс саобраћајних несрећа у Србији у години за нама указује да стање далеко прелази све мере, сматрајући то социјалним проблемом који узима стотине живота годишње. Стручњаци упозоравају да иза ових бројки не стоје само лоши путеви или временски услови, већ пре свега понашање учесника у саобраћају.
Црни низ стравичних удеса
Црна статистика са скоро 500 изгубљених живота није само број у извештају, то су породице које су остале без својих најближих. Последњи удеси још једном су опомена да саобраћајне несреће не бирају место, нити средину!
x 1. децембра саобраћајка у Новом Саду када је погинуо таксиста (53), три девојке које су биле са њим у возилу су прошле са тешким повредама
x 30. новембра саобраћајка на ауто-путу Милош Велики у којој су погинули ћовек(27), његова супруга (23) и њихова беба стара 14 месеци
x 29. новембра код Лаћарка су у судару теретног комбија и аутомобила на кривини код Чалме страдали отац и ћерка (16) док је мајка тешко повређена.
x 27. новембра на магистралном путу Рума-Ириг догодила се тешка саобраћајка у којој је живот изгубило пет особа
x 23. новембра саобраћајка у којој су на магистралном путу Чачак-Пожега страдали Ана Радовић (20) и њен пријатељ (37)
x 25. октобра погинули су саобраћајни полицајац (43), његова супруга (38( и њихов деветогодишњи син на Новом Београду
x 8. октобар догодио се удес у ком је тинејџер(17) настрадао на путу Црниће-Рашанац код села Црљенац код Петровца на Млави
Стиже нови закон
Позиви на промену закона, строже кажњавање и јавну свест остају главни стубови стратегије за наредне године, али је питање да ли ће то бити довољно да се број погинулих сведе на најмању могућу меру.
Мирко Коковић, помоћник директора АБС, оштро је осудио понашање учесника у саобраћају, а према његовим речима, АБС има амбициозну стратегију према којој до 2030. године у Србији не би требало да страда ниједно дете у саобраћајним несрећама.
- До краја 2026. планирамо доношење новог Закона о безбедности саобраћаја, који би означио прекретницу у борби против црне статистике - рекао је он недавно.
АБС указује да је више од 60 одсто деце превожено непрописно, без адекватних сигурносних седишта, а чак и када се та седишта користе, у око 90 одсто случајева се праве грешке приликом њихове употребе. Ово су подаци које Коковић назива "алармантним“ и које мора да разуме свака породица.
- Морамо да схватимо да се безбедност саобраћаја не постиже само пооштравањем закона, она почиње од појединца - поручио је Коковић, указујући да се свака особа мора одговорно понашати.
Он је нагласио да тренутни законски оквир дозвољава максималну казну до 15 година затвора, али је указао да би возач са добром оценом могао да се врати на путеве већ после 10 година. Коковић је позвао на пример из грчког закона, где би возач који изазове фаталну несрећу под дејством алкохола могао да добије и до 40 година затвора, уз значајне новчане казне и забрану управљања возилом.
Људски фактор као главни узрок
Др Милош Пљакић, са Катедре за безбедност саобраћаја такође је, говоривши о алармантним подацима, истакао да више од 90 одсто саобраћајних незгода са смртним исходом има директну везу са људским фактором.
- Најчешћи узроци су неприлагођена брзина, вожња под дејством алкохола, непажња, умор и непоштовање саобраћајних прописа. Научна истраживања јасно показују да брзина остаје кључни фактор ризика, што је брзина већа, последице су теже, а шансе за преживљавање драстично опадају - истиче др Пљакић.
Он наглашава да се велики број тешких удеса догађа управо ван градова, где возачи често имају лажни осећај сигурности због мање гужве и бољих услова за брзу вожњу.
Истиче да решење није једноставно, али да је јасно у ком правцу мора да се иде.
- Потребна је комбинација строжег надзора, доследне казнене политике, едукације и промене свести. Научна истраживања показују да земље које су системски радиле на превенцији, кроз контроле брзине, алкохол-тестирања и едукацију, имају и до 50 одсто мање погинулих - каже он.
Додаје да без личне одговорности возача ниједна стратегија неће дати резултате.
Србија Данас/Курир
