"Чула сам анестезиолога, а онда занемела" Ужичанка испричала потресну причу након смрти девојчице у Чачку: Њен син једва преживео операцију крајника

Случај преминуле девојчице из Чачка након рутинске операције крајника подсетило је Ужичанку  на страшне тренутке када је њен син једва преживео исту операцију.

Како је рекла, то је било 2008. године у ужичкој болници.

- То су били тренуци које ћу памтити цео живот. Син је тада имао три године. Са шест месеци је имао већ великих проблема са дисањем, стално му је нос био запушен, а сав секрет му се сливао у плућа. Био је на инхалацијама, чак смо кући набавили инхалатор. Замолили смо нашег пријатеља доктора за ухо, грло и нос у ужичкој болници да га прегледа. Рекао је да има проблема са трећим крајником и да мора да се уклони. После месец дана то смо и урадили, јер је морало дете да се доведе у стање да буде потпуно здраво. Имао је годину дана и тада је операција прошла без проблема - сећа се мајка за.

Како каже, дете је почело тада боље да једе, да се лепо опоравља, није било више инхалатора. Али, то није дуго трајало. После годину дана поново су се вратили запушен нос, секрет, отежано дисање.

- Поново смо га одвели код нашег пријатеља у болницу. Рекао је да морају да се оперишу оба крајника, али да му се вратио трећи крајник, који такође мора “напоље”. Међутим, рекао нам је да морамо да чекамо да дете напуни три године да би радио такву операцију. И када је син напунио три године, одвели смо га поново код доктора. Рекао је да се резервише први слободни термин, а ми за то време да урадимо све анализе које су потребне. Тако смо урадили - прича ова Ужичанка.

Дошао је дан за операцију.

- Увели су га у салу. Очекивала сам да ће га извести за 15 до 20 минута, као и прошли пут. Супруг и ја смо била испред операционе сале. Прошло је 20 минута, њега не износе. Видим сестре улазе и излазе из сале, све онако ужурбано. Прође и пола сата. Шетала сам тамо-вамо, нико да ми каже шта се дешава. И неких 40 минута касније износе сина. Био је будан, али онако ошамућен. Понели су га у собу, а ја за њима. Узела сам га у руке и саме су ми сузе ишле. Муж је отишао код доктора у собу. Пресвлачила сам дете, грлила га… Долазио је неки доктор, али ја нисам чула шта је причао - каже мајка.

После 15 до 20 минута, када је пресвукла дете и када је дете рекло да је гладноа каже да је тек тада дошла себи.

- Легли смо заједно на кревет. Опет је дошао онај доктор. Пита како је син и онда га ухватио за ручицу и каже: ”Данас си ми пола живота узео”. Ја сам онако нервозно погледала. Отишао је, а жена која је лежела са нама у соби питала ме да ли сам чула шта је причао доктор када је дошао први пут. Рекла сам да нисам. А она ми каже да је то био анестезиолог, да су дете једва повратили у живот и да му је узео пола живота. Окренула се соба око мене. Нисам знала шта да кажем - каже.

Тог поподнева тај анастезиолог је био дежуран.

- Тај анестезиолог је долазио тог поподнева на сваких сат времена обилазио сина и увек понављао: “Данас си ми пола живота узео”. Објаснио ми је да када је извадио тубус да је дошло до спазма плућа. Једва су успели да га поврате и та битка је трајала десетак минута. Мој син је тада преживео, али мала девојчица није.

Страшно ми је било када сам чула шта се догодило девојчици и њеним родитељима. Јако ми је жао. Надам се да ће се утврдити шта је пошло по злу. Мени још увек у глави одјекују речи: "Узео си ми пола живота" - каже за Курир.

Србија Данас/Курир