ЋУТАО 50 ГОДИНА, А ОНДА ЈЕ ШОКИРАО СВЕ: На самрти признао да је убио прелепу пастирицу код Књажевца!

Сахрана / Извор: Профимедиа

"Умирем, данима, а не могу да умрем"

И. С, чије податке из обзира према његовој недужној породици, нису наведени, убио је 28. августа 1971. лепу пастирицу Загорку Миленковић из књажевачког села Ошљане, о чему се две деценије није знало, а још три деценије се ћутало.

Осветљен је епилог стравичне приче која потреса и упућује да нема судњег дана док се душа не ослободи терета.

ФИЛМСКА ПЉАЧКА У МЛАДЕНОВЦУ: Малолетник са ножем у руци улетео у продавницу, па ОПЉАЧКАО РАДНИЦУ!

Ухапшен мушкарац осумњичен да је брутално УБИО Марка у Сомбору, и то пред ОЦЕМ! Зарио му нож два пута у СРЦЕ

Блокирани сви излази из Београда, проглашена акција "ВИХОР"! Да ли је ово МОТИВ убиства на Новом Београду?!

- Умирем, данима, а не могу да умрем - гушећи се, овим речима, И. С. пробудио је телефоном своју супругу и позвао је да првим шинобусом дође код њега у зајечарску болницу.

Када је стигла, рекао јој је:

- Иди у полицију и испричај. Ја сам убио Загорку. Сведочила је против мене. Само је она видела да сам избио оку оном момку док сам био у лову. Говорила је истину. А, ја јој обећао да ћу јој се осветити. И, убио сам је. Оним мојим карабином, са бајонетом на врху. Оружје сам, потом, бацио у јаму. Молим те, пожури и пренеси им то! - причао је.

Жена је отишла у полицију, дала изјаву и патрола је кренула. Када су, међутим, стигли у зајечарску болницу, И. С. није био жив. Био је то крај дводеценијске потраге за починиоцем гнусног злочина над Загорком Миленковић, прелепом пастирицом.

Истрага је утврдила прострелне ране из карабина и убоде ножа у пределу груди.

Како би се открили мотив злочина и починилац, приведено је и испитано око три стотине људи, одузето и вештачено њихово оружје, обављене су чак три ексхумације.

Под истрагом је био и убица, у селу познат и упамћен по бахатости, од кога су многи стрепели и склањали се.

- Службену белешку полиције са изјавом супруге И. С. чувам готово три деценије - говори Мирјана Јовичић (72), сестричина убијене Загорке.

- Мене и сада прогони сећање на ту ноћ, када се од стада није вратила кући. Памтим како су тетка и теча, са фењерима, избезумљени тумарали пашњацима и дозивали је. Цело село се подигло да је тражи. Нашли су је сутрадан, око поднева. Сумњали су да је страдала због лепоте. Умрли су, нису сазнали истину. Да ли би им било лакше да јесу? - пита се.

- Испричала сам, сад ми је лакше. Није лако истину носити у себи, требало ми је оволико времена да скупим храбрости и све ово кажем. Ви, можда, не разумете... Ако некоме смрт потпише невиност, стигне брже од казне и пресуди му, злочин је - нерешен. И, шта остаје породици жртве? Да се помири, мада истину зна? Да се не мири? Ја сам одлучила да се не мирим - каже.

Мирјана Јовичић потом на гробљу пали свећу испред мермерног споменика, на којем је фотографија младе, лепе жене.

- Због вас сам поранила, мада сваког 28. августа палим свећу - каже.

Мраз стеже Ошљане. Иње овом селу даје, наизглед, идиличну слику. Иза ове слике је умируће село. Све умире, само живи истина о убиству лепе пастирице Загорке Миленковић.

"ДЕТЕ ЈЕ ВРИШТАЛО, СВИ СМО ИСТРЧАЛИ ДА ВИДИМО ШТА СЕ ДЕШАВА" Застрашујући детаљи сачекуше на Бежанији!