"Чувај нас анђеле и дођи нам у сан Исидора": Јауци се проламали нишким гробљем док су девојчицу спуштали у раку!
Сахрањена је са слаткишима и омиљеним играчкама
Исидора Вучковић (12) која је погинула када је на њу налетео комби без возача сахрањена је јуче на гробљу у Доњем Комрену у Нишу.
На посленђи починак девојчицу је испратила колона од неколико стотина рођака, породичних пријатеља, наставника и школских другова из ОШ "Иво Андрић" који су се прво окупили у дворишту породичне куће а потом у цркви у овом нишком насељу где је служено опело.
Уместо црног, бели ковчег са њеним телом превозило је црвено возило за којим су придржавајући једно друго, ходали отац Иван, мајка Ана, деде Тихомир и Петар и баке Милена и Бранка. Пре него што је ковчег спуштен у земљу, последње речи Исидори упутила је у име њених школских другова, другарица Миа.
- Драга моја Исидора, где смо ми данас? Да ли су ово заиста наши последњи заједнички тренуци? Не верујем, нико не верује да је ово могуће. Драга наша, један тренутак однео је твој, а дубоко обележио животе свих нас. Делити са неким школску клупу, учионицу, ужине, страхове и радости већ пету годину није мало. Остаје празнина у твом дому, у срцима твојих родитеља, браће и свих који смо те волели. Сви смо сиромашнији за једног великог и доброг човека у кога си расла. Бићеш део наших разговора, бићеш са нама на ексурзијама, у учионици, на другарској вечери. Делићемо све са тобом као да си ту. Чувај нас, анђеле наш, улепшај небо као што си улепшала наше животе – читала је плачући ђачку поруку Исидорина другарица.
Трагедија се десила у Пожаревачкој улици, којом се девојчица враћала сваког дана из ОШ "Иво Андрић" где је похађала шести разред, на свега 100 метара од куће у којој живи. Одмах после несреће полицја је ухапсила возача из Лесковца који се сумњичи да је починио тешко дело против безбедности јавног саобраћаја јер није правилно паркирао и обезбедио аутомобил који је у једном тренутку кренуо низ низбрдицу и ударио девојчицу.
Потресена девојчица је потом прочитала и одломак из састава настрадале другарице, што је окупљенима натерало сузе на очи.
- Била сам много уплашена, одједном испред мене се створила нека вила и повела ме за руку до једне кућице. Упитала сам је: "Зашто си ме довела, како мислиш да ту уђем, погледај колицка је?" Вила ми је одговорила да ћу чим се нађем крај те кућице и ја претворити у вилу - прочитала је Миа део Исидориног писменог задатка а затим јој се обратила.
"Бежимо из Африке!" МИСИЦА ПРЕДОСЕТИЛА СМРТ! Детаљи последњег сусрета: Уследила ликвидација!
- Драга наша, да ли је ово тренутак када се претвараш у вилу? Путуј према анђелима и дођи нам бар некада у сан - рекла је Миа кроз сузе.
Док је ковчег спуштан у земљу, породица се поклонима опраштала од своје мезимице.
- Ево, да те баке дарују – говориле су Бранка и Милена обливене сузама и спустиле у раку лутке и чоколаде.