Ужас у београдској школи: Дечака (14) брутално претукли вршњаци, све снимали телефоном

У један Дом здравља надомак Београда јуче је примљен дечак (14) са повредама главе, а клупко је врло брзо почело да се одмотава. Код лекара је завршио због најгорег могућег разлога - својих "другара".

Он је, како сазнаје "Телеграф" брутално претучен у основној школи, а ово насиље још је горе ако се има у виду да је, док га је дечак трпео, све снимано камером.

Наиме, да зло буде још веће, ученик осмог разреда рекао је да је један од дечака цео немили догађај и снимао телефоном док су га двојица тукла.

О случају је обавештено надлежно тужилаштво и то одељење за малолетнике као и Центар за социјални рад у Београду.

Дечак је заједно са родитељима упућен на Институт за мајку и дете у Београду.

Незванично, он има повреде главе које је задобио од удараца.

Након лекарске помоћи дечак је пуштен на кућно лечење.

Вршњачко насиље

Вршњачко насиље је озбиљан проблем који подразумева свако намерно, понављано и штетно понашање усмерено према вршњаку који се не може лако бранити, због неравноправног односа снага.

Основне карактеристике вршњачког насиља

Да би се неко понашање сматрало вршњачким насиљем, обично мора испуњавати следеће кључне елементе:

• Намерно наношење штете: Циљ је да се другој особи нанесе психичка или физичка бол, односно да се оштети њен углед или имовина.
• Понављање: Насилно понашање се понавља током одређеног временског периода.
• Неравноправан однос снага: Жртва је слабија или у подређеном положају у односу на починиоца/поћиниоце насиља, те се не може лако одбранити.

Врсте вршњачког насиља

Вршњачко насиље се појављује у различитим облицима:

• Физичко насиље: Најочигледнији облик, укључује ударање, гурање, чупање, отимање или уништавање ствари.
• Вербално насиље: Вређање, понижавање, исмевање, ругање, клеветање, називање погрдним именима.
• Социјално/Емоционално насиље: Оговарање, ширење лажи или гласина (трачева), намерно искључивање (изолација) из друштва или активности, игнорисање.
• економско насиље: Изнуђивање или крађа новца и/или ствари.
• Сексуално насиље: Нежељено додиривање, увредљиви коментари који се тичу нечије сексуалности, принуђивање на сексуални чин.

Електронско, дигитално или "сајбер" насиље (Cyberbullying): Насиље које се врши путем интернета и дигиталних технологија (друштвене мреже, апликације, поруке), као што су напади, претње, омаловажавање, злоупотреба фотографија и видео снимака.

Последице вршњачког насиља

Жртве вршњачког насиља могу искусити тешке психичке и физичке последице, укључујући:

Анксиозност, депресију, раздражљивост.

Губитак самопоуздања и ниско самопоштовање.

Повученост, избегавање друштва, неукључивање у активности.

Проблеми са сном и апетитом, соматске тегобе (главобоље, болови у стомаку без медицинског узрока).

Пад школског успеха, избегавање школе.

У најтежим случајевима, мисли о самоповређивању или самоубиству.

Превенција и поступање

Превенција и решавање вршњачког насиља захтевају ангажовање родитеља, школе и шире заједнице.

Шта родитељи могу учинити:

Отворена комуникација: Створите атмосферу у којој се дете осећа сигурно да вам каже шта му се дешава. Слушајте га смирено и без осуђивања.

Подршка: Ако је дете жртва, уверите га да није његова кривица и да ћете му помоћи.

Сарадња са школом: Разговарајте са учитељем/разредним старешином и стручном службом (психолог, педагог). Распитајте се о Протоколу о поступању у случају насиља у школи.

Узор и самопоуздање: Будите позитиван узор у понашању и помозите детету да изгради самопоуздање кроз активности које воли.

Ако приметите било какве промене у понашању, расположењу или школском успеху код детета, не игноришите то. Потражите подршку!

Извор: Србија Данас/Телеграф