Деловао кроз 15 кафана и водио велики број коцкарница: Ко је био Миша "Кобра", дон аустралијског подземља - Од таксисте дошао до водеће фигуре у дијаспори

Према доступним подацима, језгро тадашње мреже чинила је југословенска криминална група која је оперисала кроз око 15 кафана широм Аустралије. Током осамдесетих година у Сиднеј стиже Миливоје Матовић, познатији као „Миша Кобра”, који убрзо постаје познато име у подземљу због организовања великих илегалних коцкарских игара.

Међутим, успон криминалних група пратили су брутални обрачуни. Један од најпознатијих сукоба био је крвави рат између породице Матовић и групе Жоржа Станковића. Сукоб је почео због дугова које је Браца Матовић, брат „Мише Кобре”, имао према Станковићевој групи. Жорж Станковић је тада послао свог сина Батицу да се обрачуна са Матовићима.

Док је Батица касније депортован у Србију, Браца Матовић је убијен. Крвава освета наставила се годинама – Жорж Станковић убијен је 1993. године, док је његов син Батица ликвидиран три године касније, 1996.

Почетком двехиљадитих аустралијске власти почеле су озбиљније да прате деловање српских криминалних група. Током 2005. године у интервјуима са припадницима српске заједнице помињало се да је око 20 чланова злогласног земунског клана деловало у Аустралији. Веровало се да се тај број повећао након акције „Сабља” у Србији, када су многи криминалци напустили земљу после атентата на премијера Зорана Ђинђића.

Колико је мрежа била широка говори и изјава српског боксера Божидара Цветића, који је 2002. године избоден ножем, а касније радио као избацивач у Аустралији. Он је тврдио да му је аустралијска полиција показала фотографије око 150 српских криминалаца активних широм земље.

Миша Кобра доминирао српским подземљем у Аустралији

Миливоје Матовић, познатији као „Миша Кобра”, био је једна од најпрепознатљивијих фигура српског криминалног миљеа у Аустралији током осамдесетих и деведесетих година. Рођен у Србији, пре одласка у иностранство радио је у Београду као таксиста, а касније одлази у Немачку где улази у свет професионалног и илегалног коцкања, по чему добија надимак "Кобра".

Средином осамдесетих година стиже у Сиднеј, где се брзо укључује у кругове југословенске дијаспоре и организује велике илегалне коцкарске игре. У том периоду стиче репутацију човека који је умео да окупи озбиљан новац и играче, а у подземним круговима постаје познат као један од кључних људи коцкарског миљеа.

Око његове личности временом се ствара низ прича и митова. У дијаспори и криминалним круговима говорило се да је организовао коцкарске партије на којима су се окретале огромне суме новца, да је имао широку мрежу људи по кафанама и клубовима широм Сиднеја и Мелбурна, као и да је уживао велики страхопоштовање међу другим групама. Такође су кружиле приче о његовом луксузном животу, сталном ношењу великих количина готовине и наводним везама са криминалним структурама из Србије и Европе. Део тих прича никада није потврђен и сматра се да је временом прерастао у урбану легенду подземља.

Његово име се доводи у везу и са крвавим сукобима унутар српске криминалне сцене у Аустралији, укључујући дугогодишњи обрачун са породицом Станковић, који је резултирао низом убистава током деведесетих година.

Миливоје Матовић је убијен 26. јануара 2003. године у Сиднеју, у сачекуши у којој је нападнут ватреним оружјем. Његово убиство до данас није у потпуности разјашњено, што је додатно допринело стварању мита о његовој личности у криминалном подземљу.