"БИЛО ЈЕ ГОРЕ НЕГО ПОД НАТО БОМБАМА" Исповести се само нижу - не зна се кога је више уплашила кобна ноћ у Чачку
Цео град је био на ногама, на то су указивала попаљена светла у кућама и зградама. Дим се ширио на све стране. Чули су се фијуци сирена.
Детонације су одјекивале једна за другом, Чачак над којим је горело небо је подрхтавао, а ми смо само молили Бога да нема много жртава. Кажем, много, јер у оној страхоти тешко је било и помислити да ће све главе остати на броју. Срећом, јесу.
ПОКРЕНУТ ПОСТУПАК ПРОТИВ ТИНТОРА И ГОСТИЉЦА: Адвокатска комора Београда под лупом
Ухапшени председник општине Палилула биће саслушан у Вишем тужилаштву: Александар Јовичић данас излази пред тужиоца
ШТЕТА ПОЛАКО ПОЧИЊЕ ДА ИЗЛАЗИ НА ВИДЕЛО: Колона службених возила ушла у круг фабрике - од детонације страдала стока у селима
Овим речима Душко Радишић Лејча, фоторепортер који живи око километар од фабрике наменске индустрије "Слобода", препричава минулу ноћ, оних сат и по током којих су се Чачком проламале експлозије.
- Око 1:30 су нас пробудиле детонације. У почетку слабије, касније све јаче и јаче. Претпоставио сам шта је и изашао на прозор са кога су пружа поглед према "Слободи". На сваких тридесет секунди, чини ми се, одјекивала је по једна експлозија, а на стотине их је било - каже Радишић.
Тешко да је ико у Чачку, барем у ширем подручју око "Слободе", у то време спавао. Цео град је био на ногама, на то су указивала попаљена светла у кућама и зградама. Дим се ширио на све стране. Чули су се фијуци сирена.
- "Слобода" је била мета НАТО агресора, али сам имао утисак да је ноћас било горе него током бомбаровања. Као да смо били усред ратишта. Прозори су се тресли, имао сам утисак да зграда подрхтава. Били смо уплашени за пријатеље који живе око фабрике. Звали смо их редом, неки од њих су нас извештавали да су већ евакуисани. Говорили су: Страшно, језиво, бежимо, побегли смо, добро смо. Нико у тим тренуцима није знао да ли има жртава. Сви смо били уплашени - преноси Душко.
Тек нешто иза три сата, прича Радишић, експлозије су утихнуле.
Много драматичније је било у Придворици, чачанском насељу испод Јелице где се налазе погони "Слободе". О томе сведочи Иван Петровић који живи 700 метара од фабрике.
- Пар минута после 1:30 из правца "Слободе" је почело да сева. У првом моменту смо помислили да је ватромет. А онда се у једном тренутку дигла светлосна печурка, небо је почело да мења боје. И даље сам мислио да је у питању неки ватромет. Затим су кренуле спорадичне експлозије слабијег интензитета. Затим, јаче и све јаче. Све около се тресло, изгледало је да је питање тренутка да ће се Јелица срушити на нас, да у Чачку неће остати камен на камену - каже он.
Није прошло дуго, а струја у овом делу Чачка је нестала, што је, наводи саговорник, само изазвало још већи страх.
-У мени се пробудило сећање на ратну 1999, било је чак и горе, имао сам утисак да сам на Шех Махали изнад Призрена током битке за Паштрик када је НАТО немилице сипао тепих бомбе. Чуо сам се са другарима из Придворице и Јездине, они су се са породицама већ били евакуисали. Неки који живе испод Јелице су побегли са друге стране планине, сматрајући да ће ту бити заштићени. У глави ми се само мотала помисао: "Дај Боже да нема жртава". Звао сам и неке пријатеље, раднике "Слободе" који су у 23 сата завршили с послом. Рекли су ми да је иза њих остала цела трећа смена, али нико од нијих није знао у ком делу фабрике је пуцало. У њиховом гласу сам осетио страх, јер оружари најбоље знају какве трагичне размере може да изазову експлозије граната. Срећом, испоставило се да су експлозије допирале из дела "Слободе" у коме нема људства - каже Петровић.
Придворичани су јутро дочекали на ногама, прича, јер су се експлозије спорадично чуле до испред осам сати.