ДЕВОЈЧИЦА (15) ОБУЧЕНА У ВЕНЧАНИЦУ, СКОЧИЛА СА МОСТА У ЛЕДЕНИ ЛИМ: За њом је скочио и наставник, њена прича тера сузе на очи
"Чинило ми се да је готово са нама. Желео сам много да то дете живи"...
Девојчица (15) обучена у белу хаљину, коју је спремила за удају скочила је са моста, у ледени Лим. Те зиме, 14. децембра 1986. петнаестогодишњакиња била је решена да себи одузме живот због љубави коју њена мајка није одобравала.
ЕПИЛОГ ПУЦЊАВЕ НА ВРАЧАРУ: Одређен притвор осумњиченом, бранио се ћутањем
"МОЛИМО СЕ ДА ИМ БОГ ДА СНАГУ..." Неутешна мајка мале девојчице (2) коју је отац удавио у кофи воде послала поруку родитељима настрадале деце у "Рибникару"
ТРАГЕДИЈА У ШИДУ: Пронађено тело мушкарца на улици
Милутин Мићо Прашчевић, наставник биологије и хемије угледао је језиву сцену, као и још десетак људи, али нико се није усудио да скочи у залеђени Лим. Нико осим наставника Мића.
Он је улетео у хладну реку, ломећи лед и борећи се лавовски са таласима, али је успео и спасио девојчицу. Милутин је проглашен за најплеменитијег Југословена те 1986. године. Милутина су новинари пронашли у питомим Брезојевицама, надомак Плава где живи.
- Наравно да памтим. Доживео сам и претурио преко главе много тога, почев од школских учионица, преко небројених догађаја на фудбалским теренима на којима сам играо до многобројних успона на Проклетије и друге планине и драматичних збивања која знају да их испрате, али, тај дан, тај 14. децембар 1986, пун снега и леда, ту борбу за живот, која је могла однети један тек започети, али и мој, никада нећу заборавити. То "станује" у мени... - испричао је Милутин.
Наздрављајући са "глоговачом" за коју је уз осмех гарантовао да прија срцу, а радује душу, наставио је:
- Одлично се сећам, што би се рекло "као да је било јуче", и уручења плакете у Београду, те лепе, узвишене свечаности.... Али не могу ни да заборавим да су тадашња држава и власт читав догађај покушале да гурну под тепих из само њима познатих разлога. Буде човеку некада непријатно да збори о томе, али, ето, да ништа нисам у животу остварио, него да сам само тај живот спасао, отишао бих са овог света пресрећан.
- Била је у белој хаљини, коју је, како сам касније чуо, била припремила за удају. Чуо сам цику и комешање, па стравичан призор њеног скока у Лим. Слетео сам на обалу и ломећи лед угледао преплашену девојчицу, коју је хладноћа реке изгледа била отрезнила, тако да је молећивим погледом тражила спасење. Успоровао ме је лед... Некако сам се докопао дрвеног стуба старог моста за који се она грчевито држала. Ухватио сам је за одећу, присећао се тог дана Милутин и додао:
- Покушавао сам да је одвојим од стуба некадашње ћуприје. Знао сам да ако останемо предуго у води да је са нама готово. Чврсто сам је зграбио испод пазуха и одгурнуо се ногама о стуб... Али, понела нас је плаховита вода... Почела је борба. Лим нас је носио. Чинило ми се да је готово са нама. Желео сам много да то дете живи - прича Милутин, чију је страховиту борбу против ледене реке за живот девојчице, тада посматрало десетек људи.
Када је некако успео да се после силне борбе докопа плићака, руку му је пружио пријатељ Бато Раденовић.
Одјекнуо је аплауз за Милутина, као у време када су га као легендарног фудбалера Језера, Берана и Морнара награђивали за срчаност и бравуре и на теренима диљем тадашње Југославије.
Милутин је престрављену девојчицу дао у руке тадашњем фудбалеру Звездану Дракуловићу, који ју је сместио у кола и одјурио према Дому здравља.
- И како то обично бива у малим срединама из тог вакта, вест о том догађају била је забрањена за јавност. Девојчица и њен момак били су различитих вера, а "чувари морала" из полиције и комитета, ставили су "ембарго" на извештавање. О свему се ћутало... - вели Милутин.
Након што сам је спасао, она је убрзо отишла из Плава. Са њеним родитељима сам се посећивао. Више нису међу живима. Са њом нисам у контакту, али знам да се удала за момка кога је волела у време када се све десило. Живели су у Америци. Потом су се преселили у Швајцарску. Имају четворо деце, два сина и две кћери. Ето, Бог их је погледао - озари се лице Милутину док прича о девојци коју је спасао.
За себе каже да је испуњен човек, који ужива у кућној атмосфери, у својој Ботаничкој башти, планинама.
- Имам четири кћери. Недавно сам добио и седмо унуче. Надам се да ће их још бити - прича нам и показује урамљене портрете унучади.