ШТА СЕ ДЕШАВА СА АРКАНОВИМ УБИЦОМ? Једном од НАЈТРАЖЕНИЈИХ српских бегунаца ОДБИЈЕН захтев
Један од најтраженијих српских бегунаца Добросав Гаврић, осуђен на 35 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана, покушао је да добије азил у Јужноафричкој републици (ЈАР), али му је захтев поново одбијен.
И ово није први пут да Гаврић на легалан и илеагалан начин покуша да остане далеко од српских правосудних органа. Ипак, ово одбијање не значи да је Гаврић ближи изручењу, јер је у ЈАР кључни сведок убиства тамошњег криминалца.
"Сексуално злостављање, а Мика ми је као отац" Ива Илинчић послала снажну поруку свим женама, али и насилницима
СВАКИ КОРАК БЕЛИВУКА ДОБРО СЕ МЕРИО! Снајпериста Веље Невоље био један од НАЈБОЉИХ у читавој Србији
У СЕЛУ ПОРЕД СМЕДЕРЕВА ПРОНАЂЕНО 17 МИГРАНАТА: Направили камп у шуми, проваљивали у домаћинства
Прекршајни суд у Кејптауну одбио је прошлог месеца још један захтев Добросава Гаврића на основу ког је желео себи да обезбеди азил у Јужној Африци, а претходно је исти захтев уложио Вишем суду у Западном Кејпу, Врховном апелационом суду и Уставном суду и сваки пут је добијао исти одговор. Гаврићево оправдање на основу ког тражи азил заснива се на наводној опасности која вреба у Србији, од особа које желе да се освете за Арканово убиство.
Бежећи од затворске казне која га је чекала у Србији, и наводне освете на коју је сумњао, Гаврић је “набавио” лажна документа на име Саша Ковачевић и отишао најпре у Хрватску, затим у Италију, на Кубу и у Евкадор, да би 2007. стигао у ЈАР.
Иако је знао да му у родној земљи прети затвор и да слови за траженог криминалца, Гаврић је и у новој домовини наставио да се бави криминалом и да се представља лажним именом.
- Његови разлози за прикривање идентитета били су то да се наводно плашио да ће, чим његово место боравка постане познато, он и његова породица бити на мети, јер је он у бекству, осумњичен за убиство једног од најопаснијих криминалаца у Европи - писало је у судским списима у које је увид имао порта "dailymaverick.com".
Успео је да се крије све док се 2011. године није нашао у средишту пуцњаве на локалног криминалца за ког је радио као возач.
Марта 2011. године у Кејптауну у свом аутомобилу, насред улице, убијен је Сирил Бика, локални криминалац и “краљ ноћних клубова” како су га називали тамошњи медији. За воланом је седео управо Гаврић, пошто је радио као обезбеђење и возач Бике, али и важио за особу од поверења овог криминалца.
Гаврић је тада приведен јер је у аутомобилу пронађена мања количина кокаина и тада се представио полицији као Саша Ковачевић, али су га одали отисци… Тада почиње његова битка за статус избеглице. Смештен је у притвор Гудвуд, који у ЈАР због свог изгледа и погодности зову затвор са пет звездица, али у благодетима тог казамата није уживао дуго, пошто је у његовој ћелији пронађен телефон и пребачен је у самицу.
Јануара 2020. године, Суд у Кејптауну донео је одлуку да су се створили сви услови за његово изручење.
- С обзиром да је Гаврић осуђен за кривично дело почињено у држави која са Јужном Африком има споразум о екстрадицији, сматрамо да је он… особа која би могла бити изручена Србији. Он се налази у затвору где чека одлуку министра правде о изручењу Републици Србији - наведено је у пресуди.
Већ у октобру исте године уложио је жалбу која је одбијена.
Са друге стране, надлежни у ЈАР изразили су сумње да уколико Гаврић буде изручен, то значи да ће једини и главни сведок убиства тамошњег криминалца напустити земљу.
Жељко Ражнатовић убијен је 15. јануара 2000. године, нешто после 17 сати, у београдском хотелу “Интерконтинентал”, док је био у друштву бивших радника Савезног СУП пуковника Драгана Гарића и мајора Миленка Мандића, припадника СДГ.
Нападачи су му испалили три хица у главу и побегли, али су лисице на руке убрзо стављене Добросаву Гаврићу, Драгану Николићу и Милану Микију Ђуричићу. Гаврић је у то време био запослен у МУП, а у тренутку ликвидације био је на боловању. Његово бекство после убиства изведено је прилично "неспретно" јер су га саучесници Вујадин Крстић и Дејан Питулић пребацили су у лозничку болницу, где га је полиција и ухапсила.
Сва петорица учесника у убиству, па и лекар који је Гаврића збринуо пре болнице, суд је осудио на вишегодишње робије. До данас, међутим, остаје мистерија ко су били налогодавци Аркановог убиства.
У једној од молби, Гаврић је до детаља описао свој боравак у “Интерконтиненталу”, истакавши да је у Београд дошао због прославе Српске нове године.
- У "Интерконтиненталу" сам се нашао са Миланом Ђуричићем (други осуђени за убиство). Видео сам Аркана у холу али нисам имао интересовања за њега. Док сам бежао ка вратима, залутали метак ме је погодио и леђа. Не знам ко је пицао, али и данас идем са штакама. Ђуричић и још неки пријатељи су ме одвезли у болницу у Лозницу. Био сам под јаком полицијском стражом, пребачен на ВМА, па у затвор - написао је он.
И Милан Ђуричић је после убиства побегао у ЈАР, где је убијен априла 2018. године насред улице, у тренутку док је у свом аутомобилу чекао зелено светло на семафору. Бели аутомобил блокирао му је пролаз и два маскирана човека изашла су и из аутоматског оружја засули кишом метака Ђуричића.
Пројектили су га погодили у врат и груди, а од задобијених повреда преминуо је на лицу места. И налогодавци овог убиства остали су до данас непознати, мада тамошња полиција верује да су убиства повезана.
Локални медији су тада писали да је Ђуричић био добро повезан са јужноафричким подземљем и да је живео у раскошу и луксузу. Наводно је у свом власништву имао неколико фирми у ЈАР и мањи хотел у Боцвани. Његово убиство само је једно на дугачком списку нерешених у ЈАР, а мотив се тражио у сукобу локалних банди око наркотика. Наредних дана у Србији су се одиграла још три убиства која се доводе у везу са јужноафричком мафијом - Горгија Горга Дармановића и оца и сина Војина и Дејана Станковића.