ОН ЈЕ ПРВИ УШАО У "РИБНИКАР" ПОСЛЕ МАСАКРА Др Стијачић до детаља описао ужас који су затекли у школи: "Људи, брзо, брзо! Овде се десио покољ!"
Потресна исповест доктора који је први сведочио ужасу који се догодио тог кобног 3.маја у ОШ "Владислав Рибникар".
"Свашта сам прошао у животу, али такав стравичан призор никада нисам видео... За два месеца идем у пензију, али је ово дефинитивно најстрашнији догађај у мојој дугогодишњој каријери."
Овим речима за Курир почиње исповест др Александар Стијачић, лекар београдске Хитне помоћи који је кобног 3.маја са својом екипом кренуо у Основну школу "Владислав Рибникар" на Врачару, не слутећи да се догодио незапамћени масакр. Александар је први отворио врата школе и затекао језив призор, видео је мртву и рањену децу у ходнику и учионици...
ФОНДАЦИЈА MOZZART ХУМАНОСТ ШИРИ СРЦЕМ: За бројне друштвено одговорне акције издвојено више од 150 милиона динара
"УБИЈЕН ЈЕ НА МЕСТУ, НА ПОСЛУ" Мајка и отац чувара школе једва изразили своју бол на суђењу родитељима дечака убице "СВЕ ЈЕ САДА УНИШТЕНО"!
"КАД БИ ГРАЂАНИ МОГЛИ ДА ВИДЕ ТЕ СЛИКЕ..." Адвокатица родитеља убијене деце открила детаље случаја "У судници је врло ЕМОТИВНО"
Међутим, ни то није био крај драме, јер је овај храбри доктор био дежуран и када се дан касније, догодио и други масакр, у селима око Младеновца...
Овде се десио покољ
Кобног 3. маја, дечак (13) узео је очеве пиштоље које је ставио у ранац, ушао у ОШ "Власислав Рибникар" чији је био ученик седмог разреда и почео да пуца на школске другаре и Драгана Влаховића, чувара школе. У крвавом пиру дечак је убио њих деветоро и чувара, док је петоро ранио.
- Тог дана сам се јавио у 7 сати ујутру на дужност, негде за сат и нешто преко диспечера сазнали смо да је у школи на Врачару десила пуцњава. Огласио се црвени аларм који се активира када је у питању пуцњава. Нисам ни слутио да се десило нешто лоше, мислим да је чувар пуцао у себе док је чистио пиштољ, или да је овако неки несрећан случај био - почиње причу Стијачић и додаје:
- Стижемо на лице места, али нам кажу да станемо изнад у близини кафића, тада видимо да је дечак рањен у ногу, не крвари пуно, девојчица убледела лежи на имповизованом кревету рањена у стомак и обе руке. То ми већ постаје сумњиво, како је могуће да су деца рањена... Ни на крај памети ми није било да се дешава масакр.
Учешће у рату
Седео сам на "томахавку"!
Александар је био ангажован и као војник и за време НАТО агресије на нашу земљу 1999. године.
- Био сам на положајима са мојом јединицом у околини Београда. Наша ПВО оборила је у рејону Космаја америчку ракету "томахавк". Пала је у близу нас, али није експлодирала. Иако је на механизму "писало" да је и даље активна, му смо седели на њој, а знали само колика је њена разорма моћ. Такође сам са Горском службом спасавања у време бомбардовања помагао када је то требало -прича Стијачић.
Како даље објашњава, убрзо је сазнао шта се дешава.
- Отварам врата од школе. Затичем чувара са десне стране, лежи цовек у локви крви, видим, нема му помоћи. Човек је упуцан, помислим: Боже, шта се овде дешава? Ко је ово урадио? Окренем главу на десну страну клупа за дежурне ученике - започиње доктор описивање језивих слика са места највећег масакра у историји Србије:
- Једна девојцица лежи преко клупе у локви крви. Убијена је. Крв капље низ школску клупу, на свеску у коју су до пре неколико тренутака писале ко долази у зграду. Друга девојчица лежи поред ње, и она је мртва. Недалеко од њих још једно тело. О Боже, помислим какав је ово хорор филм, где се ја налазим! Шта се ово дешава, нека ме неко пробуди.
Језива сцена коју је затекао доктор након неколико секунди постала је још гора.
- Отварам врата те учионице. Људи моји, не бих желео да је неко то икада забележио, фотографисао, то је нешто што никоме не би могао ни да испричам. Језа те нека обузме, глува тишина, ништа се није чуло, а иза тих врата почиње вриска, урлање, запомагање и јаукање. Та деца су сва крвава, неки су мртви, не померају се. Тада узимам моторолу коју сам имао код себе и зовем из свег гласа :" Људи, брзо, брзо! Овде се десио покољ! Овде су деца убијена и рањена! Све расположиве јединице, одмах у школу!"
Спасили седморо
Агонија у којој се нашао заједно са својом екипом се наставила:
- Све то траје јако кратко, за минут су санитети били код школе. Возимо повређене, неке у Ургентни центар, неке у Дечју клинику у Тиршову, верујете сви су сјајно организовани, реагује се у најкраћем могућем року. Успели смо да спасимо седморо повређених, међу којима је и наставница - каже доктор и додаје да када се посао ради нема емоција, али да је овај случај био веома специфичан, а посао је такође, и поред тога урђен на високом и професионалном нивоу.
- Све то је трајало неких 15 до 20 минута. Помогли смо свим повређенима, нажалост убијеној деци није било спаса... Њихова тела остала су сатима да леже у локви крви док је трајао увиђај. Провели смо још неко време ту око школе. Тај осећај, вриска деце, родитеља, пријатеља, родака... Не знате шта вас је снашло. Некако не можете да поверујете шта се управо десило, чему присуствујете.
Туга у полицијској станици
Стијачић наводи и шта се дешавало након повратка у базу са колегама.
- Нисмо отишли кући, остали смо на послу. Касније смо ишли у полицијску станицу Врачар и присуствовали када су инспектори саопштавали родитељима најгоре могуће вести које могу да се десе једном човеку - каже он и додаје:
- Знате то је нешто незамисливо, ви сте послали дете у школу и оно вам се не врати, неко вам га убије. А чекајте, ко вам га убије? Друг из одељење, па то је немогуе било код нас. Такав сценарио нико није могао да очекује на нашим просторима.
Доктор који иза себе има завидну каријеру каже да његова екипа ниједног тренутка није помислила на своју безбедност.
- Оно што смо ми урадили није по протоколу. Екипа Хитне помоћи улази на место злочина тек када је оно обезбеђено, а ми смо улетели без размишљања, па замислите како би било да ми чекамо протокол, да би помогли некоме, а поготово деци. Када смо ушли у школу, нисам знао ни ко је убица, ни да ли је ту, само сам гледао како да им помогнем - каже саговорник и додаје:
- Тек касније смо сазнали да се ради о дечаку који је био друг са свима њима. Па то су невероватне ствари. Могао је и нас убити да нас је видео, али о томе тада нисам ни помислио...
Србија Данас/Курир/Бранка Травица