ДУЊИЋЕВ УБИЦА СЕ КРИЈЕ НА МАЛТИ? Нови детаљи ликвидације вође звездиних навијача - суђење траје ШЕСТ ГОДИНА
Српског бегунца Владимира Ђуровића крију јатаци "кавачког клана" окупљени око навијачке групе Гробари.
Суђење за убиство вође навијача Црвене звезде Велибора Дуњића у мају 2014. испред сплава "Џимис" у Београду јуче је у Вишем суду у Београду поново почело из почетка због промене у судском већу, а до првооптуженог за убиство тадашњег шефа обезбеђења сплава Владимира Ђуровића полиција ни после више од седам година још није дошла. Судију Зорана Ђорђевића у овом поступку заменила је колегиница Ана Трифуновић Ђуричковић и она је јуче одржала припремно рочиште, које је, по закону, затворено за јавност и представља почетак суђења.
ШТА БИ ЗА РАТ МЕЂУ КЛАНОВИМА ЗНАЧИО ПОВРАТАК БОЈОВИЋА? Сви стрепе од његовог изласка из затвора - а то би могло ускоро да се деси
СВИРЕПО УБИСТВО У ВРАЊСКОЈ БАЊИ ПРЕД РАЗРЕШЕЊЕМ: Откривен мотив - све води ка једном човеку
ПОЧИЊЕ СУЂЕЊЕ НЕВОЉИНОМ ВОЈНИКУ: Тадић брутално претукао младића који је од последица повреда преминуо
Одбегли Ђуровић се, како се сазнаје, крије на Малти, где највероватније егзистира с лажним документима, наводи извор.
- Пошто је ликвидирао Дуњића, вођу фракције Хијене, Ђуровић се крио по штековима у унутрашњости Србије, а одатле се преко навијачких путева и тајних комбинација стационирао на Косову. Међутим, и тамо је мењао локације кад је постало вруће после хапшења припадника "кавачког клана". Пошто је ступио у контакт с навијачима из табора Гробара на Малти који су истим путевима сакрили и одбегле чланове овог клана, Владимир је побегао на Малту и узео лажни идентитет - испричао је извор добро упућен у дешавања у подземљу.
Иза Дуњића је била богата криминална прошлост. Против њега је било поднето више од 40 кривичних пријава. У моменту убиства против њега је вођено пет поступака, а суђено му је за насилничко понашање, наношење тешких и лаких телесних повреда, изазивање опште опасности, ремећење јавног реда и мира, као и за нападе на службена лица.
Променила исказ и више се не одазива
Са Дуњићем у аутомобилу била је његова девојка Нина Шобота, која је погођена у стомак и бутину. Шоботова је током суђења потпуно променила исказ у односу на онај који је дала у истрази, па је у судници 2019. испричала да је Дуњић имао пиштољ и да га је уперио у правцу сплава пре него што је на њега пуцао Ђуровић. Она је позивана и после промењеног сведочења на додатна испитивања, али се више није одазивала на судске позиве. Шоботова је испричала да је прикривала истину јер се након убиства плашила за сопствену безбедност, али и да би могла да буде кривично гоњена.
За Дуњићево убиство суди се и тадашњем сувласнику сплава Милошу Милосављевићу, који је оптужен да је уништио опрему за видео-надзор која је снимила убиство, Бојану Старовлаху и Горану Кнежевићу, који се терете да су наводно помогли Ђуровићу да побегне с места догађаја.
Још у истрази петоро оптужених је признало кривицу и они су осуђени. Преостали у поступку сва недела која се њима стављају на терет приписују већ осуђенима.
Суђење траје већ шест година, али што је скандалозно, одржано је укупно само седам рочишта.
Кључни доказ који Ђуровића недвосмислено повезује с убиством Дуњића јесте пиштољ којим је почињен злочин и на коме је нађен ДНК траг осумњиченог. То оружје из Дунава су у ноћи убиства 16. маја извукли рониоци Жандармерије.
Нудио нагодбу за мању казну
Годину дана после убиства Владимир Ђуровић је преко посредника послао поруку истражним органима да жели да се преда уз нагодбу. У замену за признање да је убио Велибора Дуњића убица је наводно тражио мању затворску казну.
- Осумњичени Ђуровић је одмах после злочина побегао из Београда. Пошто му је супруга била трудна, преко посредника је поручио да је спреман да се преда чим се она породи. Бегунац је предложио да потпише споразум о признању кривице - писали су београдски медији 2015.
Пуцао кроз прозор
Владимир Ђуровић је, према реконструкцији, изашао са сплава, пришао колима, покуцао на прозор и, када је Дуњић спустио стакло, испалио у њега седам хитаца. Пиштољ је потом дао другом оптуженом који га је бацио у Дунав. Као мотив убиства помињало се наводно рекетирање сплавова у Београду и сукоб око обезбеђивања ових места за провод.