"ЕСКАДРОН СМРТИ" - Ово је списак сурових ликвидација озлоглашеног клана "Америка"! (ФОТО)

Чланови овог клана тада су важили за главне наручиоце, али и извршиоце убистава која су обележила ову мрачну деценију.

Војислав Раичевић, познатији као Воја Америка, био је вођа овог клана, а и сам је организовао, али и извршио бројне ликвидације. Због личног сукоба, Воја Америка ликвидирао је Радета Ћалдовића, званог Ћента, и његову пратиљу, новинарку Мају Павић.

Због ове ликвидације Воја се замерио Јусуфу Булићу, званом Јуса. О Војиславу круже приче и да је био изузетно вешт и маштовит када се ради о начину егзекуције, па се тако лако сакривао иза маски просјака или жене како би се приближио жртви.

Велику помоћ у клану пружала му је његова десна рука, брат Веселин Раичевић - Меда, који је ухапшен у Београду приликом примопредаје два килограма хероина у једног београдском локалу.

У исто време, криминална група "Америка" већ је била у рату са "сурчинцима", због чега је, након овог догађаја, између врха полиције и тадашњих шефова београдског подземља пао договор да се Војислав Раичевић ликвидира.

Његови дојучерашњи пријатељи Милан Рогановић, звани Рого, и Бојан Петровић, са којима је био сувласник кафеа "Бојан Ступица", заједно су са Ћентиним зетом Мишом Цвијетиновићем, званим Миша Тајгер, извршили отмицу Воје, а затим снимали његово мучење, како би признао да је убио Ћенту.

Мишин мотив је била искључиво освета, док су Рого и Петровић хтели да преузму Војине послове. Наводно га је Петровић држао, Рого испалио четири метка у његово раме док није признао, а онда га Миша Тајгер оверио метком у главу.

Војино тело никада није пронађено, али круже гласине да је искасапљен, а делови тела су бачени у Дунав или негде закопани. Након Војиног нестанка марта 1997. године, на улицама Београда почео је сурови мафијашки рат за превласт, а његови пријатељи кренули су у освету настојећи да ликвидирају све за које су сумњали да су били умешани у убиство Војислава.

На наводном списку је било двадесетак имена, попут Рогановића, Петровића, Цвијетиновића, Јусе, Баџе, Шијана, Ашанина, Кундака итд.
Његово име довођено је у везу са убиством полицијског генерала Радована Стојичића Баџе, који је ликвидиран у априлу 1997. година, а затим са убиствима Јусуфа Јусе Булића, Милорада Вујичића и Ненада Рашчанина, као и саветника у МУП Србије Милорада Влаховића Влаје.

Некадашњи припадник групе, рекао је да су криви и за убиство Павла Булатовића, савезног министра одбране и функционера ЈУЛ-а Зорана Тодоровића Кундака.

Занат "пекли" у САД

Причало се да је деведесетих година прошлог века ову групу оформио тадашњи Ресор државне безбедности, са циљем да елиминише сваког ко је радио на своју руку.

Чланове су чинили криминалци који су пре овдашњих ратова занат "пекли" у САД, али и друге плаћене убице из Србије, Црне Горе и других држава региона.
За велики број информација које данас поседује полиција и јавност заслужан је сведок који се води под псеудонимом Срећко, а чије је раскомадано тело пронађено 2003. године у Мађарској.

Његово тело било је обезглављено и делимично спаљено, а глава је пронађена 11 дана касније и мађарска полиција сумња да је држана у фрижидеру.
За клан Америка говорило се да су "Земунци пре Земунаца", а један од њихових главних циљева било је истребљење "вождовачког клана" који је тада вршљао Београдом.

СПИСАК СМРТИ КЛАНА АМЕРИКА

1. Јусуф Јуса Булић, власник ФК Железник

2. Зоран Тодоровић Кундак, функционер ЈУЛ

3. Павле Булатовић, министар одбране

4. Ненад Рашчанин, криминалац

5. Милорад Влаховић Влаја, саветник у МУП Србије

6. Драган Радишић, инспектор полиције

7. Милорад Вујичић Вуја, сведок покајник

8. Раде Ћалдовић Ћента, криминалац

9. Маја Павић, Ћентина девојка

10. Бојан Петровић, бивши сарадник Воје Американца

11. Милан Рогановић, бивши сарадник Воје Американца

12. Миша Цвјетичанин, Ћентин кум

13. Бошко Буха, полицијски генерал

14. Драган Симић Симке, полицијски инспектор

15. Милан Ђорђевић Бомбона, Арканов кум

16. Петар Вујичић, криминалац

17. Горан Вуковић Мајмун, вођа "вождовачког клана"

18. Зоран Шијан, припадник "сурчинског клана"

19. Зоран Стевановић Кири, криминалац

Ко је ко у клану "Америка"?

Војислав Раичевић

Раичевић, који се сматра човеком који је подигао на ноге клан Америка окупивши око себе десетак мафијаша махом из Црне Горе, био је човек који је након Јоце Амстердама (Сретена Јоцића) преузео све криминалне активност овог клана.

О његовој ангажованости у клану говори и податак да је у подземљу познат под именом Воја Американац. Сматра се да је он био организатор али и директни извршилац бројних убистава у Србији деведесетих година прошлог века. Велика помоћ био му је брат Веселин Раичевић Меда.

Меда на истакнуту позицију у хијерархији клана ступа од Војиславовог нестанка (претпоставља се и смрти). Као што је то његов брат до тада чинио, наручује бројне ликвидације, а међу најпознатијима је убиство полицијског Радована Стојичића Баџе, који је убијен у априлу 1997. године.

Ако је веровати чаршијским причама, криминална организација која је касније добила оперативно име "Америка" била је нешто попут "Земунаца пре Земунаца", макар када је реч о мафијашима који су били под контролом државе.

Милета Мајк Миљанић

Почетком двехиљадитих, клан је своје деловање махом концентрисао на шверц кокаина преко океана, а као вођа профилисао се Милета-Мајк Миљанић из Барајева, који је и осуђиван због дроге.

Према подацима који се налазе у полицијским евиденцијама, Мајкова десна рука тада је постао Зоран Јакшић.

- Шверцом кокаина Миљанић се бавио заједно са Шарићем.

Обојица у Јужној Америци имају исте контакте за набављање дроге, а и довољно готовог новца да финансирају куповину веће количине наркотика. Ради "сигурнијег" транспорта, кокаин су шверцовали заједно, за њих је то радила једна екипа.

Исти људи који су за Шарића на терену организовали изнајмљивање јахти, подмићивање морепловаца за шверц преко обала Северне Африке, до лука у Шпанији, Италији и Грчкој, то исто су радили и за Миљанића - писано је у извештају приликом Мајковог хапшења у Италији.

У Србији је, иначе, Миљанић хапшен само једном, у акцији "Сабља", али против њега није покренута истрага, па је убрзо пуштен из притвора. Интересантно је да Миљанића тада нико није испитивао о бројним мафијашким убиствима у Београду, о којима је полиција две године раније добила не само податке већ и сведока, спремног да проговори за заштиту и новац.

Наиме, сведок из подземља, под псеудонимом Срећко, полицији је у фебруару 2001. дао комплетан списак имена свих припадника групе "Америка" и навео све злочине које је, како је тврдио, извршио овај клан.

Он је Миљанића навео као организатора групе, а затим набројао и имена његових најближих сарадника: Зорана Јакшића, Жељка Максимовића Маке, Слобе Шолаје, Ивана Делића, Бране и Дулета Мићуновића.

Зоран Јакшић

Након пензионисања Миљковића, оперативно "кормило" је преузео Зоран Јакшић, који је акције углавном водио из Перуа, где је на извору бринуо о дистрибуцији кокаина.

У тој земљи Јакшић је и ухапшен, тачније када је из Еквадора покушао да пређе у Перу. Тамошња полиција тада је саопштила да је Јакшић финансирао набавку кокаина и транспортовао га у Европу, а имао је јаке везе и у Сједињеним Америчким Државама и Мексику.

Тада је обелодањено да је Јакшић користио чак 43 различита идентитета и десетак фалсификованих пасоша, а приликом хапшења је код себе имао пасош на име Ленс Корона. Нека од имена која је користио су Фредерик Корона Бацања, Стефан Хробар, Зоран Јакшић Радојка, као и презимена Михаиловић, Јанић, Јанловић, Боја, Јасић...

 

И пре тога, Јакшић је био хапшен 1998. године у Перуу и тада је завршио у затвору где је стекао разне контакте који ће му касније користити у бизнису, а научио је и шпански.

Јакишић се сада налази у Перуанском затвору на издржавању дуге робије на коју је осуђен због шверца кокаином. Ни боравак иза решетака није га спречио да се бави криминалним радњама, те је тако организовао и финансирао бег из перуанског затвора нарко-босу Хорхеу Медини Гавиљану.

Медина је побегао 30. марта, и то у ђубретарском камиону који је возио отпад из затвора.

Иначе, посебну пажњу јавности скренуо је и претрес Јакшићеве ћелије, када су стражари тамошњег затвора помислили да би могли пронаћи доказе о другим криминалним активностима групе, међутим откривено је само да је Јакшић велики љубитељ качкета којих у ћелији има много.

Жељко Мака Максимовић

Жељко Макисмовић звани Мака први пут је дошао у сукоб са полицијом још као 16-годишњак, јер је ноћу улазио у мртвачницу Медицинског факултета и пуцао у лешеве вежбајући тако гађања.

Његово име први пут се у страницама црне хронике спомиње тек 1995. године, и то због убиства полицајца Горана Радуловића. До убиства је наводно дошло када је Мака свом пријатељу на улици показивао пиштољ, што је полицајац видео. Пришао је са значком у једној и пиштољем у другој руци у жељи да га легитимише, након чега је Мака испалио неколико хитаца у Гавриловићево тело, а потом га оверио у главу.

Ухапшен је и у притвору се дуго бранио ћутањем, да би потом казао да је мислио да Гавриловић има намеру да га упуца, због чега је потегао пиштољ. Убиство је било квалификовано као нужна одбрана и Мака три дана касније излази на слободу.

Након бекства јакшића из Србије, о Максимовићу се говорило као о најопаснијем члану клана. Вишеструко осуђиван, веровало се да га је ДБ ангажовао за бројна убиства.

Максимовић је важио са сарадника Државне безбедности за прљаве послове - убиства, а говорило се да ради и за црногорске и за српске безбедносне службе.

Против Маке је подигнута оптужница за убиство генерала Бошка Бухе, за коју су такође кружиле приче да му је монтирана од стране земунског клана. Он се налази у бекству, а о његовој локацији појављивале су се разне информације - да је у Београду и да даље сарађује са старим колегама из клана, да је у Јужној Америци, потом да је у Марбељи у Шпанији.