Једна ствар и даље је МИСТЕРИЈА! ЕВО ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА МАСКЕ "ЗЛОГ ГЕНИЈА" Стручњаци га месецима анализирају: Откривени детаљи психолошког профила дечака-убице
Дечак-убица нема развијен етички кодекс, односно суперего.
Стручњаци већ месецима анализирају психолошки профил дечака-убице, који је 3. маја починио масакр у Основној школи "Владислав Рибникар" убивши девет ученика и радника обезбеђења Драгана Влаховића, и истражују због чега је "наводна натпросечно интелигента особа" довела до крвавог покоља.
ТАЧНО ПЕТ МЕСЕЦИ НАКОН МАСАКРА: Ево шта је истрага све открила о догађају који је потресао Србију
НИ ПОЛА ГОДИНЕ ОД ТРАГЕДИЈЕ У РИБНИКАРУ: Нови инциденти! Код ученика пронађени нож и реплика пиштоља
ПРИЗНАЊЕ ДЕЧАКА-УБИЦЕ ЛЕДИ КРВ У ЖИЛАМА! Ево шта је навео као мотив за крвави поход у "Рибникару": Желео сам да знам шта ме чека
Маска генија, а иза ње реалност
Дећак је био одличан ученик који је похађао више ваншколских активности. Био је мамин и татин понос, "мали генијалац", како су га звали. И заиста, начин на који је дечак-убица планирао масакр у ОШ "Владислав Рибникар" наводи на помисао да је реч о натпросечно интелигентној особи: направио је нацрт школе, списак вршњака који су "примарне мете", Молотовљеве коктеле... Изабрао је прецизно оружје из очеве колекције и време напада када је његово одељење најближе улазу у школу, а школска полицајка далеко.
Зар све то са само 13 година старости може да уради неко ко није далеко изнад просека, ко није "зли геније"?
Изгледа да може!
Како каже извор близак истрази, није све као што на први поглед изгледа. Он износи шокантну тврдњу, а то је да је према свему што досад знамо, дечак-убица, заправо, интелектуално просечан!
- Дечак није никакав геније, као што је наводено. Могуће је да су му због тога сметали остали у одељењу, јер је морао, примера ради, више труда да улаже како би достигао успех неке од својих жртви, или и да би задовољио родитеље који су, према свему што знамо, од њега захтевали беспрекоран успех. Може се рећи да су га спартански васпитавали - наглашава извор.
Родитељи дечака-убице су били веома поносни на свог "малог генијалца", како су га звали, јер је поред обавеза у елитној школи ишао и на бројне vannastavne активности. Говорио је стране језике, ишао у школу глуме, музичку школу, тренирао спортове, побеђивао на градским такмичењима, био одликаш.
Да ли је толики притисак хиперамбициозних родитеља оставио трагичне последице на психу дечака убице?
Овоме у прилог иде својевремена изјава Мине Зиројевић, некадашње чланице Савета родитеља у Рибникару.
Како је изјавила након масакра Зиројевић, према ономе што је могла да чује од ђака који су познавали дечака убицу, примећено да је био такмичарски настројен и да се некада помало свађао са децом која су можда била боља од њега на неком часу.
- Сада се прича да је баш то разлог и да га нико није малтретирао из те смене - рекла је Мина Зиројевић.
У мозгу нема урођених физичких аномалија?
Дечак-убица се на клиници налази у изолацији. У оваквим случајевима, мада је овај тешко поредити са било којим другим, у тиму за опсервацију су најчешће три стручњака. Извор каже да је пракса да се спроводи цела батерија вештачења и додатне дијагностике, као што је, примера ради и лаички речено, анализа структуре централног нервног система путем скенера.
Међутим, претпоставља се да дечак убица нема урођених физичких аномалија. Из поузданих извора досад се сазнало да дечак-убица не показује кајање.
Суперего дечака-убице и даље је мистерија
Узимајући у обзир све информације, названично сазнајемо, стручњаци чврсто верују да дечак-убица из неког разлога нема формирану важну компоненту личности, такозвани суперего.
Према теорији Сигмунда Фројда, зачетника психоанализе, суперего је етичка компонента нечије личности која дотичној особи даје моралне стандарде на основу којих се понаша. Суперего се развија махом током првих пет година живота детета, као реакција на родитељске казне или одобравања.
Дете притом упија моралне стандарде својих родитеља, традиције породице и друштва у којем одраста и у њему се формира суперего, којим контролише агресију и друге друштвено непожељне импулсе.
Када дете има правилно развијен суперего, оно осећа кривицу или анксиозност приликом кршења етичких стандарда постављених од свог суперега и има потребу да се искупи за учињене грешке.
Код дечака-убице из "Рибникара" ништа од тога не постоји!