ГОДИНУ ДАНА ОД ТРАГИЧНЕ СМРТИ РУКОМЕТАШИЦЕ МАРИЈЕ ПАВЛОВИЋ: Осумњичени се брани са слободе, породица и пријатељи чекају правду
Оптужени за саобраћајну несрећу се брани са слободе. Суђење почиње 24. новембра.
Прошло је годину дана од како је српска рукометашица Марија Павловић трагично изгубила живот у саобраћајној несрећи која се догодила на ауто-путу код Грмовца ка Београду. Међутим, сећање на ову младу и успешну спортисткињу не бледи.
ОГЛАСИО СЕ НАЧЕЛНИК ХИТНЕ СЛУЖБЕ: Ево у каквом су стању повређени у судару возова
СТРАВИЧНА САОБРАЋАЈКА КОД БАРИЧА: Смрскани делови аутмобила разбацани на све стране, саобраћај обустављен (ВИДЕО)
ЗАПОСЛЕНИ ПРИЗНАО КРИВИЦУ?! Нови шокантни детаљи железничке несреће код Оџака
Судбина је хтела да се њен пут укрсти са пијаним возачем који је те ноћи управљао "пасатом" и изазвао несрећу. Алкотестирање је показало 1,39 промила алкохола у његовој крви. Он се сада се брани са слободе, а Маријина породица и пријатељи чекају правду, трагајући за смислом у бесмислу ове трагедије.
- Како тихо пролази јесен, тако 24. новембра почиње и суђење које ће осветлити последње тренутке живота наше Марије. Несрећа није узела само Марију, повређена је и њена сапутница (31). "Опел астра" којом је Марија управљала, од силине ударца је излетела са коловоза и пробила заштитну ограду. Марија је преминула на месту, остављајући за собом тишину која одзвања кроз срца свих који су је волели - кажу Маријини најближи.
Марија Павловић, чије име носи снагу и страст, била је голман и понос српског рукомета. Њен пут од Темерина до Београда, где је требало да игра утакмицу сутрадан, прекинут је трагично. Марија је била више од спортисткиње. У свом богатом рукометном веку бранила је боје Слодеса, Миленијума, Железничара из Инђије, Слоге, Јуниора, Младости из Нове Пазове, Петроварадина. Њена игра, њене одбране, биле су више од спорта - биле су уметност, страст, живот.
- Марија Павловић, са 24 године рукомета у срцу, била је део велике рукометне породице. Њено име, њен траг, и даље живе у сећањима оних који су је знали, волели, и дивили се њеној игри. Прошло је годину дана, али њена прича, њена борба, њен дух - и даље су с нама. Туга је дубока, али такође и захвалност што смо имали привилегију познавати Марију Павловић, рукометашицу која је играла не само руком, већ и срцем - додају.