ВЕСЕЛИНОВА ПРИЧА ОСТАВИЋЕ ВАС БЕЗ РЕЧИ! Пробудим се, погледам лево па десно и схватим да сам у капели
Средином седамдесетих прича Веселинко, из родне Инђије преселио се на север Јадрана
На избеглички пут од Истре до ужица Веселинко Мрваљевић (61) кренуо је из гомиле покојника – бегом кроз узани простор речке капеле у којој је већ био проглашен мртвим.
Срећа његова је што се са оног света вратио пре него што је на њега дошао ред да га мртвозорници стрпају у хладњачу, где се чувају лешеви.
Букти ПОЖАР у Малој Иванчи ПОГИНУЛА ЈЕДНА ОСОБА!
ЈЕЗИВ ПРИЗОР У ПОДРУМУ ЗГРАДЕ У ЗЕМУНУ НАЈЕЖИО ПОЛИЦИЈУ: Нашли леш у фази распадања
Средином седамдесетих прича Веселинко, из родне Инђије преселио се на север Јадрана. Радио је тамо, срећно живео и кућио се у Ријеци. А онда су дошле деведесете, у Истри се није пуцало, али се дух рата и те како осећао.
На речкој марини ме је зауставила и легитимисала хрватска полиција.
Показао сам документа оверена СФРЈ печатом, али су они дрско тражили исправе њихове нове државе, Држао сам до тога да сам Југословен, да не признајем независну Хрватску и да ме рат не занима.
То га је скупо коштало. Добио је пар удараца кундаком у главу и након тога је зачуо речи “мртав је, носите га”. Следеће чега се сећа је хладноћа лименог стола и чаршава којим је био прекривен.
Пробудим се, погледам лево па десно и схватим да сам у капели. Око мене лимени столови и на њима исти бели чаршави којим сам и ја био прекривен. Испод њих су вириле укочене руке и ноге.
Веселинко је успео да оде из капеле, али су на његова врата убрзо закуцали Туђманови редарственици. Објашњење је било: Ово је демократска земља, не можеш ти мртав да побегнеш.
ЈЕЗИВ ПРИЗОР У ПОДРУМУ ЗГРАДЕ У ЗЕМУНУ НАЈЕЖИО ПОЛИЦИЈУ: Нашли леш у фази распадања
После неколико недеља тамновања, предат је Црвеном крсту, посредством којег је прешао у Србију. Веселинко година преживљава подавајући дрангулије на ужичкој пијаци. Сам себи је наденуо надимак Србија.