Хронологија догађаја стравичног случаја Ане Кнежевић: Како је ФБИ довео Давида Кнежевића у везу са њеном смрћу?

План јој је, према речима њене породице, био да се дугорочно настани у Шпанији. Ова Колумбијка с америчким држављанством, стара 40 година, стигла је два месеца раније у шпанску престоницу у потрази за новим почетком након тешког развода од супруга Давида Кнежевића, Србина с којим је била у браку 13 година.

Разлог развода? Подела заједнички стечене имовине у Мајамију, Флорида, која је проистекла из њихових технолошких фирми и послова у области некретнина. Док је Ана очекивала да се имовина подели равноправно, Кнежевић је желео да задржи 75 одсто.

Те кобне вечери — око 20:30 часова — Ана је пријатељици испричала шта је видела током потраге за новим станом и причале су о кратком путовању у Барселону које су планирале за понедељак, 5. фебруара. Али то је био њен последњи контакт. Неколико сати касније, две пријатељице колумбијске држављанке примиле су поруке које су наводно биле од ње — једну на енглеском, другу на шпанском — у којима је писало да ће викенд провести у викендици са "дивним мушкарцем" ког је управо упознала. У поруци је писало да јој је пришао на улици и да су одмах осетили "невероватну конекцију".

"Идемо тамо сада и провешћу неколико дана. Нема баш сигнала. Позваћу те када се вратим. Пољупци", писало је у поруци коју је наводно Ана послала пријатељицама што је уједно био и њен последњи контакт.

Поруке су одмах изазвале сумњу. Пријатељи кажу да Ана Марија није говорила на тај начин, а поготово да није имала обичај да се тек тако упушта у непознате односе. У понедељак, када је требало да се нађе са пријатељицом на станици у Мадриду како би кренуле ка Барселони, било је јасно да се нешто лоше догодило: Ана Кнежевић се никада није појавила.

Годину дана касније, њен траг је и даље непознат. Анин супруг, Давид Кнежевић, ухапшен је 4. маја 2024. године по повратку из Србије у Мајами. Прво је оптужен за нестанак, а затим и за Анино убиство. Међутим, нада да ће се случај разјаснити нагло је угашена када је Кнежевић пронађен мртав у својој ћелији 28. априла 2025. године у Федералном притвору у Мајамију — наводно је извршио самоубиство.

Иако је до последњег тренутка порицао кривицу и тврдио да је био у Србији кад је Ана нестала, полиција у Шпанији и ФБИ прикупили су мноштво доказа који су га довели у центар истраге. Међу доказима су се нашли поруке, видео-снимке, сведочења и ГПС податке који су пратили његово кретање.

Први траг који је указао на умешаност био је видео снимак надзорних камера из зграде у којој је живела Ана. Око 22 сата тог петка, мушкарац с кацигом и рефлектујућим прслуком покушао је да прекрије камере спрејом. Иако му то није у потпуности успело, снимљен је како лепи траку преко браве на улазу — како би спречио улазак других људи.

"Човек који је погледао право у камеру физички личи на Кнежевића", наводи полицијски извештај. Камере су га потом забележиле како излази из зграде 57 минута касније с великим кофером у којем је, сумња се, било Анино тело.

Други видео-снимак из једне продавнице, снимљен раније тог дана, на којем је приказан исти човек, али без кациге — са физичким особинама које још више подсећају на Кнежевића. Тамо је купио спреј и траку.

Још један кључни доказ биле су чудне поруке које је Ана "послала" својим пријатељицама. ФБИ је открио да је 3. фебруара Кнежевић контактирао Колумбијку коју је упознао раније преко дејтинг апликације, тражећи да му преведе поруке са енглеског на "колумбијски шпански" — наводно за лик у неком сценарију. Поруке које је она превела биле су идентичне онима које је Ана послала пријатељицама.

ФБИ је потом утврдио да је Кнежевић 30. јануара изнајмио аутомобил Peugeot 308 и да је виђен на наплатним рампама близу Мадрида наредних дана. Аутомобил је имао украдене таблице и касније је виђен у близини зграде у којој је последњи пут виђена Ана. Давид Кнежевић је вратио аутомобил тек 15. марта, с преправљеним таблицама, затамњеним стаклима и више од 7.000 километара на бројчанику.

У једној од судских расправа ФБИ агент је тврдио да је Кнежевић возио од Београда до Мадрида и назад, користећи украдене таблице, и да је могуће да је успут одбацио тело. Мотив? Финансијски спор у вези с поделом имовине.

Оптужница, која датира од 14. новембра 2024. године, наводи да је Давид Кнежевић "отпутовао из САД с намером да убије, повреди, прогони и застраши своју жену", што је "резултирало њеном смрћу". Такође се наводи да ју је "ухватио, затворио, киднаповао и одвео намерно и илегално" и "с предумишљајем и намером убио".

Још један доказ био је аудио снимак жене која је 4. фебруара звала осигурање и тражила да се откажу три полисе које су биле везане за фирме у поседу Ане и Давида. У позадини су се чула деца — али Ана није имала децу. Једна радница изјавила је да ју је Кнежевић натерао да се представи као Ана Кнежевић, иако јој је то било сумњиво.

На рочишту 6. фебруара 2025. власти су откриле последње активности на телефону Ане Кнежевић, као и претраге које је обављао Кнежевић, међу којима су:

"Јануар: 'мешавина избељивача и амонијака – хемијска реакција'"; "Јануар: 'рута од Мадрида до Националног парка Тара у Србији'"; "Јануар: 'Куповина траке, индустријске пластичне фолије и лаптопа, подизање 10.000 долара у готовини'"; биле су неке од претрага Давида Кнежевића.

Такође је пронађен дневник Давида Кнежевића са цитатом Јосифа Стаљина: "Смрт решава све проблеме. Нема човека – нема проблема".

Последњи трагови су указивали и на то да су брат и мајка осумњиченог покушали да уклоне доказе: брат је ушао у компјутер и покушао да обрише податке, док је покушао да имитира женски глас како би приступио Аниним рачунима.

Давид Кнежевић је био оптужен за отмицу са смртним исходом; насиље у иностранству са смртним исходом и убиство америчког држављанина у иностранству.

Његови адвокати су тврдили да су докази "посредни" и да је реч о "очајничком покушају" да се подигне оптужница.

Након његове смрти, породица Ане Кнежевић изјавила је да је то "окрутан последњи ударац"  јер никада неће моћи да пронађу њене посмртне остатке нити да сазнају "размере издаје коју је Ана претрпела".

Србија Данас/Телеграф