Ово је прича мајке која је од стреса изгубила три бебе: Муж ме је називао јаловицом, а онда су пале и БАТИНЕ
Пре пола године је, уз заштиту полиције, побегла је од мужеве секире у Сигурну кућу
Са двоје деце у пеленама побегла је, спасавајући главу, из куће коју је кућила седам година, а данас је запослена, самостална и срећна.
- Овај посао ми много значи, али од њега не могу да живим и храним децу, па сам смислила план. У Сигурној кући сам научила да радим маникир и декупаж, знам да правим колаче за славу, разумем се чак и у поправку аутомобила, па ћу радити два-три додатна посла код куће - каже Милана В. (33) док у малом салону на периферији шиша муштерије.
БРУТАЛНО НАСИЉЕ У БЕЛОЈ ЦРКВИ: Везао дете (1), жену, мајку, оца и бабу, па их претукао ПАЈСЕРОМ?!
Пре пола године је, уз заштиту полиције, побегла од мужеве секире у Сигурну кућу, са синовима од 10 месеци и две и по године. Чим се, уз помоћ стручњака, мало опоравила, нашла је први посао, код фризерке која је и сама преживела насиље и мучан развод.
- Моја послодавка ми је узор, али она нема довољно посла и зараде ни за себе. Зато, уз њену подршку, тражим нешто сигурније. Данас идем на разговор за стални посао и верујем да ћу успети - каже Милана.
Још је у Сигурној кући, али верује да ће, крајем месеца, када јој истиче уговор за смештај у склоништу, бити спремна да се пресели и осамостали. Зна где ће становати, организовала је чување деце, а подржавају је и родитељи, иако су болесни и на рубу егзистенције.
ЖЕНЕ УБИЦЕ У СРБИЈИ: После злочина нема кајања
- Да би помогли мени и мојој деци подигли су два кредита и све уложили у кућу из које смо ми морали побећи, а насилник је остао да се шири у њиховој муци. Али, кажу ми - нема везе, ћерко, само нек' си се ти извукла - прича она.
Милана је у насилном браку живела седам година. Радила је све сеоске послове, угађала мужу и његовој породици, а сваки покушај да се запосли био је осујећен оптужбама да “иде да се курва”.
- Вређао ме од првог дана брака. Због стреса сам изгубила три бебе, па ме називао нероткињом, јаловицом, вештицом. А кад сам родила прво дете, већ у бабинама сам добила и прве батине – прича Милана.
Од тада се наставило физичко насиље и јавно понижавање, а кад се муж напије није знала да ли ће жива дочекати јутро.
- Потезао је на мене нож и секиру, пред децом. Кад сам, у модрицама, отишла у Центар за социјални рад, рекли су ми да се вратим кући, јер ако одем - нећу добити децу, пошто немам ни посао ни стан – прича Милана.
Каже да су је упутили у брачно саветовалиште, где ју је муж додатно понижавао и правио будалом.
- Тек у Сигурној кући сам добила подршку. Кад ми се све разбистрило, схватила сам да се прво морам запослити. Одлучила сам чврсто, радићу три посла, ако треба, али не дам да моји синови одрастају у насиљу и да се ноћу буде вриштећи од страха – поручује Милана.