Исповест жртве породичног НАСИЉА: Божићна жеља ми је да се никада не вратим! Десет година бије мене и децу!
После десет година тортуре и тешког живота у браку, коначно уживам у празничној атмосфери са своје троје деце, каже жена која је већ четири месеца збринута у Сигурној кући
Божић је најрадоснији хришћански празник и сви који га прослављају су тог дана окружени породицом и пријатељима. Овај празник прослављају и штићенице једне сигурне куће у Београду, које се труде да тог дана, барем накратко, забораве батине и тортуру својих мужева од којих су се склониле у ову установу.
Једна од штићеница у сигурној кући каже да је себи и својој деци за празник пожелела радост и срећу.
Пресео јој прошли Божић
- Сећам се да сам прошле године за Божић добила не тако леп поклон, пошто се на вратима моје куће појавила девојка и саопштила ми да је она будућа супруга мог мужа. То ми је био поклон од супруга за празник. Због тога ове године имам само једну жељу - да се више никада не вратим код тог насилника - каже ова напаћена жена.
Она каже да сада коначно ужива у празничној атмосфери са својом дечицом, али и с другим женама које су прошле пакао као и она.
- Бићемо овде сви заједно, као велика и сложна породица. Овде влада права еуфорија и с много љубави и радости смо припремили све за свечаност. Деца су се потрудила и заједно са учитељицама и нама направила украсе и лампионе за јелку. Срце ми је пуно кад видим да је моје дете, које се раније будило у страху, сада насмејано - каже саговорница.
ТРАГЕДИЈА У МИРИЈЕВУ НА БОЖИЋ: Аутомобил усмртио жену на пешачком прелазу!
Ова храбра жена, која је једна од 20 штићеница ове сигурне куће, смогла је снаге и испричала због чега се нашла у њој.
- Десет година сам трпела тортуру од супруга. Када сте заљубљени, све вам делује идилично, не видите нечије мане и мислите да живите у бајци. Поверујете да сте пронашли човека за цео живот и не знате када се нађете у паклу злостављања сваке врсте. Муж је почео да ме туче пре пет година, када се родила наша ћерка - прича наша саговорница, док у рукама држи сина старог свега тринаест дана, пошто је од насилног мужа отишла док је била у другом стању.
Нисам смела да се запослим
Свој живот са супругом који ју је толике године малтретирао штићеница сигурне куће назива кућним притвором.
- Сећам се како сам кроз прозор гледала друге жене које нормално иду улицом, пију кафу са пријатељима, шетају са породицом, а ја то нисам смела. Морала сам да седим код куће и радимо оно што мој муж жели. За њега је жена само домаћица и, иако сам образованија од њега, нисам смела нигде да радим - каже ова Београђанка.
Шутирао је и секао ножем
- Имала сам близаначку трудноћу, али сам од батина изгубила једну бебу, а имам и старију ћерку. Овде смо дошли када је супруг гурнуо нашу ћерку на стаклени сто. Она је тада посекла главу, а он је у Центру за социјални рад испричао да је возила ролере по соби и пала. Тада сам схватила да морам да одем, јер не могу више да гледам како нас бије - каже саговорница.
- Коначно имамо мир. Код куће сам свакодневно добијала батине. Имала сам маснице испод ока, по ногама, по врату. Шутирао ме је и секао ножем по лицу, претећи да ће да ме закоље. На улицу нисам смела да излазим без питања, а с породицом нисам имала контакт - присетила се штићеница. Она каже да не зна да ли је њем муж ухапшен или осуђен.