ЈЕДИНИ АРКАНОВ УБИЦА КОЈИ РОБИЈА: Жељко је био је једини прави КУМ кога је БЕОГРАД ИМАО, али...
Живот Драгана Николића Гагија се није много разликовао од живота других "опасних момака" са београдског асфалта деведесетих: низ бекстава у иностранство и повратака у Србију, решетања по клубовима и све дужи списак пријатеља у читуљама.
Ипак, његов живот данас није нимало онакав какав бисте очекивали од некадашњег припадника криминалног клана.
Први пут је отишао у иностранство са 18 година. У авантуру је после завршене средње школе повео најбољег друга, млађег Славишу Павића Пиркета, са којим је "пекао занат" у Аустрији, Немачкој и Италији. Иако је убијен 1993, Пирке је "posthumno" постао један од најпознатијих криминалаца због Кристијанове изјаве да је један Пирке морао бити "убивен" пред пуним кафићем...Потом је поново отишао почетком деведестих. И још једном, десет година касније. Колико год су га неприлике у којима је овде био терале на бег у иностранство, толико га је родна земља звала себи назад. И сада је сигурно да неће отићи никуд, бар још седамнаест година, колико ће служити затворску казну.
Био је октобар 1990. и Београдом је кружила прича једне девојке да ју је малтретирао Николићев пријатељ Петар Милошевић, који је касније постао вођа бежанијског клана, заједно са Гораном Мијатовићем Митом.Том дечку из "супарничке екипе", како је Гаги причао, наместили су сачекушу: запуцали су на њих четворицу и једног од њих погодили у главу, а сам Милошевић је погођен у панцир и руку. Утрчали су у кола и побегли, а потом ушли у оближњи кафић "Феникс" и опет пуцали. Била је то Гагијева прва озбиљна пуцњава, а момци са којима ју је извео остали су му пријатељи и наредних година, тих турбулентних деведесетих.
ЕСКАДРОН СМРТИ: Ђура Мутави на сведочењу набројао кога су све УБИЛИ - сви у судници ЗАНЕМЕЛИ!
Она много озбиљнија пуцњава, која је пресудила да се поново отисне у иностранство догодила се три године касније и због ње је Николић поново напустио Србију - овога пута сам. У њој је убијен његов најбољи пријатељ Пирке.
Револверашки обрачун тог августовског дана 1993. био је незапамћен. Блиски са новобеоградским гангом - "бежанијцима", Гаги и Пирке су седели у башти фудбалског ресторана "ФК Бежанија" са кафанском певачицом. Улетео је Горан Марјановић - Гокси Бомбаш - и Пиркета изрешетао из "калашњикова", док је Гаги добио два метка у ногу.
Николић је од таквог живота био уморан. Обезбедио је папире за Грчку, тамо основао трговинску фирму и пустио да се преко његовог имена, дела и репутације у Београду слежу године прашине.
ШОКАНТНО СВЕДОЧЕЊЕ ЂУРЕ МУТАВОГ: Кад су убили Аркана, добили смо јасно НАРЕЂЕЊЕ од Легије
Убиство Аркана и мистерија улоге Гагија у атентату
Све до јануара 2000. године и убиства Аркана у хотелу "Интерконтинентал" за шта је оптужен бивши полицајац Добросав Гаврић из Лознице, а за саучесништво Милан Ђуричић Мики и његов брат од тетке Драган Николић Гаги, који је после трогодишњег бекства ухапшен у Аустрији и изручен нашој земљи. Негирајући да је у време убиства уопште био у "Интерконтиненталу" (већ у стану са супругом), Гаги је објаснио да је одлучио да се склони када је чуо да су његови блиски пријатељи похапшени и окривљени за троструко убиство. Земљу је, како је рекао, напустио по савету и уз знање неких високих функционера МУП-а Србије.Гаги је оптуживан да је сарађивао са ДБ- ом, да је чак по налогу службе и учествовао у троструком убиству у "Интерконтиненталу". На то је рекао: "Не радим ни за кога, а најмање за Државну безбедност. Да радим за ДБ, не бих се крио по свету. Био бих у Београду под њиховом заштитом. То је ваљда логично. Радета Марковића сам видео једино на телевизији. Да сам његов човек, ваљда бих имао другачији третман. Сви моји другови, познаници, рекао бих, сви који су се очешали о мене, хапшени су и малтретирани. Брат ми је хапшен и отац. Па зар би се тако поступало са човеком који ради за службу, за државу? То су глупости".
НАЈВЕЋЕ ОДВАЛЕ СРПСКИХ КРИМИНАЛАЦА: Ко је рекао - На страну ситница што сам добио 137 година робије?
О својој екипи и Аркану је говорио: "Нисмо ми никакав клан. То су само приче. Ми смо једна екипица... Нисмо ничији, не радимо ни за кога, ми смо своји. Знате, рат је рат, а улица је улица. Нечија искуства из рата за мене ништа не значе. И још нешто. Можда људи хоће да буду уз мене зато што је, да кажем, друга страна много њих завила у црно. Ја поштујем сва велика имена. Поготово о покојницима не желим ништа ружно да кажем. Напротив. Жељко Ражнатовић је био једини прави кум кога је Београд имао. Али, није ни он био светац". На крају о себи је рекао: "Изгледа да ме прошлост прогања и да је све оно што сам радио и допринело неправедним оптужбама. Ја сам на улици од седамнаесте године, могу да кажем, са оне стране закона. Учествовао сам у многим пуцњавама, хапшен сам робијао. Преживео сам пет атентата."
НОСИО ЈЕ ЊЕНО ПРЕЗИМЕ, КУМ ИМ ЈЕ БИО АРКАН: Ова лепотица је Легијина прва жена! (ФОТО)
Тражи правду у Стразбуру
Ухапшен је у Бечу у априлу 2003. и почетком наредне године изручен Србији и осуђен на 30 година затвора. Занимљиво је то да су докази против Николића били врло контроверзни, али суд му је изрекао драконску казну од три деценије робије! Наиме, када је пред Окружним судом сведочио Арканов телохранитељ Звонко Матеовић, између осталог је рекао да је ранио Гагија.
- После обрачуна у холу (у којем је Матеовић упуцао троструког убицу Добросава Гаврића), видео сам човека који трчи према излазу. Пуцао сам и ранио га, а мислим да је то био Гаги - сведочио је Матеовић давне 2004. године. На ову изјаву устао је Гаги Николић, који је тражио вештачење. Лекари су утврдили да није био рањен...
Николић се на пресуду жалио суду у Стразбуру и очекује да буде ослобођен јер тврди да је осуђен без икаквих доказа...
После бекства осталих осуђених за убиство, једини иза решетака је Гаги, док су остали и даље ван руке правде. Данас је у пожаревачкој Забели. С времена на време о њему осване неки податак у медијима, као онај да чак и по врелим летњим данима вежба четири дана недељно како би остао у форми, али и да се посветио читању филозофије, писању песама и има намеру да напише књигу.