Језиви детаљи свирепог убиства Рускиње у Београду: Турчин је удавио, па тело спаковао у кофер! Последња порука мајци Јулији кида душу, а исповест другарице открива ко је заправо била Људмила

Србију је дубоко потресла вест о стравичном злочину који се догодио у Београду. Млада руска држављанка Људмила Туркова Константиновна (27) брутално је убијена у изнајмљеном стану у Борчи, а њено беживотно тело спаковано је у путни кофер и бачено у хладну воду канала Визељ. Док полицијска истрага ради на склапању коцкица овог незапамћеног хорора, откривени су језиви детаљи који су претходили трагедији, као и потресна сећања њене најближе пријатељице.

Људмила Константиновна, рођена 29. септембра 1998. године, у српску престоницу стигла је 23. јула 2026. године директним летом из Истанбула. У Београду је изнајмила луксузни апартман на Савском венцу, желећи да проведе незаборавне дане са својим пријатељицама које су већ живеле овде.

Нико у том тренутку није могао ни да наслути да ће се њено путовање у Србију завршити на најсуровији могући начин.

"Изашла сам са девојкама, све је у реду..."

Све је деловало потпуно уобичајено до суботе увече, 25. јула, када се Људмила спремала за излазак у популарне београдске барове. У тим тренуцима, ништа није указивало на предстојећу трагедију.

Она се јавила својој мајци Јулији у 23.20 часова и послала јој поруку следеће садржине: "Изашла сам са девојкама, све је у реду и позваћу те сутра".

Након што је ова порука послата, Људмилин мобилни телефон је искључен, а девојка је у секунди нестала са свих друштвених мрежа, остављајући породицу и пријатеље у паничном страху. Шест дана касније, њихове најцрње слутње су се обистиниле - њено тело је пронађено.

Језива реконструкција злочина

Истрага је показала сву суровост овог чина. Сумња се да је држављанин Турске Људмилу угушио, а затим њено тело бездушно спаковао у путни кофер. Како би прикрио трагове гнусног злочина, изнео је кофер из стана и бацио га у канал Визељ у Борчи.

Док јавност у шоку прати вести о истрази, Људмилина другарица Тасиа одлучила је да отвори душу за "Блиц" и исприча ко је заправо била девојка чији је живот прерано и насилно угашен.

Потресна исповест пријатељице: "Упознале смо се 2013. године..."

Тасиа се са болом присетила почетка њиховог пријатељства које је трајало годинама. Како каже, упознале су се још као девојчице, непосредно пре него што су отишле у Летонију.

У оригиналној исповести, Тасиа до детаља описује њихов први сусрет:

- Упознале смо се 2013. године, непосредно пред пут у спортски камп у Летонији. Мој тата је био у добрим односима са њеном мамом, па су замолили моје другарице и мене да попричамо са Људом, јер бринули су се каква ће тамо бити деца и како ће се она уклопити. Чуле смо се преко порука и врло брзо схватиле да Људи, што се тиче социјалне адаптације, помоћ дефинитивно није потребна - она је сама могла са ким хоћеш и на шта хоћеш да прилагоди. Сећам се како смо се другарице и ја унапред бринуле и причале шта ћемо ако нам се не свиди, а она је већ сама тражила да буде са нама у соби - истакла је другарица.

Девојка која је доносила смех и радост

Иако су у почетку имале одређене стрепње, Тасиа признаје да су све сумње брзо нестале пред Људмилином невероватном харизмом и енергијом.

- Како смо само погрешиле! Људа се испоставила као невероватно отворена, весела девојка, искрена, једноставна, упечатљива, храбра, а у исто време заиста рањива. За мене је заувек остала блиска другарица из периода од 13. до 16. године. Умела је и да те заштити када треба, и да те подржи, али и да се шали, тако да смо се смејале до суза. Људа ме увек асоцира на то колико смо се с њом смејале, буквално сви моји заједнички тренуци са Људом су обавезно нешто смешно - прича саговорница.

Бунтовница са огромним осећајем за правду

Људмила је била девојка са израженим унутрашњим бунтом, али је истовремено поседовала изузетно меко срце и огромну бригу за своју породицу.

- Са Људом никада није било досадно. Била је тинејџерка са унутрашњим бунтом, али у исто време и веома рањива девојчица са огромним осећајем за правду. И дан-данас се сећам како ми је причала да од маме крије пробушени језик: показивала је како спретно уме да сакрије минђушу у устима када треба и да је скине буквално за две секунде. Уопште, увек се бринула за маму и ако би међу њима дошло до конфликта, то је веома тешко преживљавала и трудила се да мама, не дај Боже, не сазна ако није у реду - рекла је она.

Анегдота из кампа: Пркос под кишобраном и хаљина од кеса за смеће

Пријатељица се са осмехом кроз сузе присећа и тренутака који најбоље осликавају Људмилин јединствени карактер и сналажљивост у свакој ситуацији.

- Стојимо поред прозора, причамо са дечацима са другог спрата, а они одозго почињу да просипају по нама те воду, те шампон. И Људа је једноставно извадила свој кишобран и наставила разговор са нама као да се ништа не дешава, само под кишобраном. Такође, у кампу смо имали разне задатке и такмичења. Једног дана су нам дали 10 минута да направимо хаљине од кеса за ђубре, био је то неки еко-пројекат. Смејале смо се томе колико је то глуп задатак, али смо ипак наставиле да сечемо и лепимо те кесе. И Људа је направила једну од најлепших и најуреднијих хаљина! Све време сам се чудила и запиткивала је како је уопште било могуће направити тако нешто од кеса за смеће за само 10 минута! - казала је Људмилина пријатељица.

Храбро срце: "Очајнички нас је бранила..."

Чак и у тренуцима страха, Људмила је увек стављала своје пријатеље испред себе и била спремна да их заштити по сваку цену.

- После кампа смо се стално виђале: ишле смо у биоскоп, на изложбе, шетале. Посебно упечатљиво памтим наш одлазак у "лавиринт страха". Тамо нас је Људа очајнички бранила од прерушених глумаца који су искакали из мрака. Било нас је у исто време страшно страх и смешно због тога са каквом нас је храброшћу "спасавала" и вриштала на те глумце! - испричала је пријатељица убијене Рускиње.

Данас, од те храбре и увек насмејане девојке остале су само успомене и велика бол њене породице и пријатеља који траже правду за њену прерано и насилно угашену младост.

Извор: Србија Данас/Блиц