"КАД МОЖЕ ОН, МОГУ И ЈА" Дечак-убица постао МРАЧНИ идол малишанима - покренут ЈЕЗИВ талас насиља
Овога смо се сви плашили.
Злослутних 13 година у протеклом периоду за нас је представљало много више од "баксузног" броја. На овом броју постављена је граница између нивоа одговорности за разна (зло)дела, почев од 3. маја и масакра у ОШ "Владислав Рибникар", па до монструозног напада у маленом селу Радојево код Зрењанина, где су нападе извршили управо 13-годишњаци.
А у међувремену, у тих 12 дана, стала је читава серија мањих и већих инцидената у којима су по правилу, у школи или ван ње, учествовали њихови вршњаци, основци, било да су потезали ножеве, претили лажним пиштољима, правили "спискове за одстрел" по друштвеним мрежама... Почело је са пуцњавом у школи на Врачару, али не треба заборавити ни масакр у околини Младеновца, иако је он нека друга страна ове приче с обзиром да је починилац имао "чак" 20 година.
ПОТРЕСНО! Жену коју је тинејџер (13) код Зрењанина напао секиром живот није штедео, комшије откриле све о њој и сину
"ВИШЕ НИ ОНА НЕ ДИШЕ..." Вест о смрти десете жртве из "Рибникара" потресла све - речи ђака терају сузе на очи!
Епилог случаја ПРОЛИВЕНЕ КРВИ у основној школи у Зрењанину - огласила се полиција!
Окидач за особе које имају проблематичну личност
Без намере да му се даје значај који не заслужује, 13-годишњи дечак убица и његов стравичан злочин нешто је на шта се невољно враћамо. Тим пре што су и многи који су уследили били у "режији" његових вршњака који по слову закона, са ненапуњених 14 година, не могу да одговарају за стравична злодела. Посебно овај последњи, када је 13-годишњи дечак ножем и секиром насрнуо на 17-годишњака и његову мајку, за чије се животе боре лекари.
Према речима стручњака, то се сме чинити само посматрањем тог догађаја као неке врсте "окидача".
Како објашњава психолог Лео Иванишевић, поменути случај трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" могао је представљати управо то - окидач за особе које имају проблематичну личност, проблематично понашање, или су у проблематичној ситуацији.
- У ранијим анализама, базираним на ратним ситуацијама, када се говорило о томе шта је потребно да би људи били окрутни једни према другима, Хана Арент је навела три ствари. Прва је дехуманизација, односно лишавање непријатеља људских особина. Друга ствар је рутинизација, где са сваком поновљеном окрутношћу, окрутност постаје све "нормалнија", а на трећем месту је дифузија одговорности, односно одбрана од личне одговорности, што је у ратовима виђано кроз пример "вршења наређења" – објашњава психолог.
Поистовећују се са убицом
Када то посматрамо кроз призму скорашњих догађаја, сматра Иванишевић, могло би се рећи да са сваким следећим случајем видимо рутинизацију.
- То значи да деца виде да одређена понашања више нису баш толико строго забрањена, добијају информацију да не могу да кривично одговарају, уједно се и поистовећују са починиоцем, препознају своје у његовим проблемима и управо у томе можемо случај 13-годишњег дечака-убице посматрати само као окидач за неке након њега.
- Имамо пример из ‘99. када је Америку потресао случај масакра у Колумбајну, када су двојица малолетника починили напад у средњој школи. Након читавог догађаја медији су толико детаљно преносили свако сазнање. Објављивани су снимци двојице починилаца, читани су детаљи из њихових дневника. Убрзо је дошло до тога да су се створили читави покрети људи који су се поистовећивали са њима и чак их идеализовали, зато што им је био доступан врло богат садржај на тему починиоца, који су они тумачили на разне начине. Зато је важно да медији пазе које детаље објављују – истиче Иванишевић.
"Кад може он, могу и ја"
Према речима Иванишевића, као окидач се може увидети веза између случајева малолетничких злочина, али увек се на првом месту мора сагледати природа неког поступка. Основна разлика се огледа у томе да ли је неки поступак изведен смислено или импулсивно.
- Ми видимо да је дечак убица све планирао, смислио и за тим реализовао. Сви ови случајеви који су се догодили након тога, десили су се без планирања и много више личе на импулсивне реакције. Неке од забрана друштва су доведене у питање и деца не знају докле могу да иду, нарочито када је реч о објавама на друштвеним мрежама, а и неким много драстичнијим поступцима – наводи овај психолог.
Са тим се сложио и психијатар и психотерапеут проф. др Милан Милић који за појашњава да веза између злочина на Звездари и оног у Радојеву не може бити директна и експлицитна. Како појашњава, то се стручно назива "неосвешћеном дозволом" која заправо значи: "Када може он, могу и ја".
- Морамо да разумемо да некима не треба много да би се "откочили". Људи функционишу у најмање два сценарија. Један је освешћени, оно што мислимо, а други неосвешћени - онај који најчешће доводи до одређених чинова. "Неосвешћена дозвола" је у том погледу један од главних разлога да се такви случајеви понове - објашњава Милић.
Према његовим речима, један од разлога због којих се дешавају нови случајеви након оног у школи јесте сазнање да су последице дискутабилне.
Желе да опонашају дечака убицу
Како сведочи школски психолог Драгана Ћупурдија, још увек има много питања без одговора, док са друге стране можда превише знамо.
- Ситуација је таква да се дело које је починио 13-годишњак у Београду стално спомиње, анализира, износе се детаљи из његовог живота, окружења. За оне који су сугестибилни и лабилни то свакако није добро. С друге стране имамо ситуацију у школама где никоме није најјасније како да се постави и која је његова улога у систему - каже она.
Како истиче Ћупурдија, "докле год се стално прича и спомиње догађај, одређена деца ће га сматрати популарним и желеће да опонашају такав модел понашања".
- Ви имате сада случај да је девојчица од 13 година убола ножем своју вршњакињу. Можда би у истој ситуацији пре ових догађаја сматрала да треба да је почупа за косу или се са њом потуче, а сада потеже нож. Не можемо знати колико све то има утицаја, а сталним анализама као да продубљујемо то - сматра она.
"Њима неће бити суђено"
Стручњаци са којима је “Блиц” разговарао у једном су сагласни. Нису сва деца, па ни сви одрасли исте зрелости. Како појашњава правница Кристина Чамагић, чак и уз усвајање иницијативе да се старосна граница помери са 14 на навршених 12 година када је реч о млађим малолетницима, морамо да схватимо да дечак убица из школе на Врачару, али ни неки други починиоци неће бити ретроактивно кажњени.
- Њима ће се судити по старим законима, тачније неће им бити суђено чак и ако се у догледно време старосна граница спусти. Наш закон важи за један од оштријих у Европи, па тешко да може да се деси да дође до повећања казне за одређена дела. Ипак, постоји још нешто што може да се уради, а то је да се размотри увођење вештачења зрелосне доби починиоца - каже Чамагић.
Најтежи случајеви
3. мај: Дечак убица (13) убио је девет ђака и чувара у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару
6. мај: Девојчица (13) приведена након што је на друштвеној мрежи Тик Ток величала (зло)дела дечака убице са Врачара
9. мај: Малолетни Суботичанин ухапшен након што је признао да је "размишљао о масакру у близини вртића"
14. мај: Тринаестогодишњак секиром и ножем напао другара и његову мајку, нанео им тешке телесне повреде опасне по живот
15. мај: Ученица (13) повредила ножем другарицу из разреда у тоалету ОШ "2. октобар" у Зрењанину