Како од највећег монструма до покајника и "чисте душе": Овако је убица Блажић током суђења показао лицемерје и покушао да изманипулише масом огорчених родитеља страдалих "Крив са, убијте ме, заслужио сам да ме стрељају..."

Урош Блажић (22) из Младеновца, који је трећи пут заредом направио скандал у затвору где се налази од маја 2023. због масакра у Дубони и Малом Орашју где је убио девет, а тешко ранио 12 људи, пред судом се изјаснио и о кривици која му се ставља на терет. 

Урош Блажић се, подсетимо, сукобио са једним притвореником с којим дели собу у Окружном затвору у Смедереву који се налази у склопу зграде суда. Како су нам потврдили у Управи за извршење кривичних санкција, између затвореника дошло је до вербалног и физиког сукоба, али су стражари одмах спречили даљи сукоб и оба лица су прво послата на лекарски преглед, а потом су премештени у различите собе што је део редовне процедуре. Виши суд у Смедереву обавештен је о свему и донеће одлуке о дисциплинским мерама према притвореницима.

Урош Блажић, како смо већ поменули на суђењу пред Вишим судом у Смедереву, који се из безбедносних разлога одржавао у згради Специјалног суда у Београду, у августу 2024. изјаснио се да је крив за кривично дело које је починио, али да не жели да прича о крвопролићу који је починио. 

- Крив сам и бићу кажњен због тога. Тражим да ми досудите највећу могућу казну за оно што сам урадио. Признајем дело, али не желим да причам о тој ноћи када сам убио те људе - рекао је Урош Блажић, а потом почео да објашњава када је почео да се наоружава.

- Знам да све ово што ћу сада изјавити изазвати још већи гнев јавности, али морам да кажем. Написао сам ово јутрос и желим да кажем како је било. Моја љубав према оружју јавила се 2020. Молио сам оца да ми препише кућу, желео сам да се осамосталим. А оружје сам купио у Београду, хтео сам легално да имам оружје како бих се заштитио. Знао сам у насељу где сам се преселио у Шепшину, да се свашта дешава у околини јер је то викенд-насеље и често се окупљају пијани. Такође, хтео сам да се обезбедим, јер сам се плашио, у кући је било доста алата, керамике и нисам желео да останем без тога. Моја жеља да се осамосталим била је велика - рекао је окривљени Урош и додао:

- Купио сам први пиштољ који ме је коштао 100.000 динара, али је био лош, изгорео сам себи руку од барута, али сам га оставио као успомену. Затим сам на интернету гледао какав пиштољ бих купио себи, никоме о томе нисам причао. Неколико понуда ми је пропало, а онда сам на интернету видео аутоматску пушку коју сам купио крајем 2020. године. Убрзо сам упао у тај зачарани круг у ком сам се наоружавао. Не знам шта ми је било у глави да купујем оружје, шта ми је било у мозгу тада не знам. Када сам почео све више да купујем оружје, осећао сам неки ненормални страх, али некако није било назад. Нисам могао назад.

Урош Блажић се потом осврнуо и на наводе да је од таксите покушао да украде новац. Подсетимо, након масакра који је починио колима се одвезао до наплатне рампе Мали Пожаревац где је насилно ушао у такси возило у ком је била муштерија. Тада је Урош Блажић уз претње смрћу дозволио да се путница одвезе до адресе где је кренула, а он је захтевао од таксисте да га одвезе до села надомак Крагујевца где је ујутру и ухапшен у кокошињцу свог ујака Горана Голубовића. 

- Испао сам убица, не желим да се враћам на то вече. Хоћу да кажем што се тиче оптужнице, нисам хтео да ми таксиста да 2,3 хиљаде динара да преживим, није ми било стало до разбојништва. Не желим да испаднем разбојник, нисам клошар да крадем таксисту. Хтео сам да будем домаћин, да завршим Војну академију, али није ми се дало. То ме је погодило и испало је некако као да сам одбачен од друштва. Свако дело које ми се ставља на терет које сам урадио пре овог 4. маја 2023. није било неко страшно, иако када се изговори делује страшно. Оправдања нема за злочин те вечери, али има узрока који су довели до тога. Пре Нове године почео сам да користим стероиде, шта ће мени сељаку, детету то, али ајде увек сам у неком грчу па сам са другаром то почео да узимам. После Нове године сам, тачније 21. јануара отишао у Немачку где сам отишао да зарадим за живот. Вратио сам се крајем априла, 15 дана пре злочина. Када сам се вратио нисам се осећао добро, осећао сам да ме мрзе мештани - рекао је тада за судском говорницом Блажић и додао:

- Осећам се лоше. Када сам читао оптужницу није ми било добро и осећам се лоше и за једну њихову рану, а камоли све ово што сам им урадио. Не могу да вратим време и оно што сам урадио својим вршњацима. Сурова судбина.

Окривљени је навео да је кобне вечери непосредно пре злочина дошло до Воцап преписке са Виктором Ђорђевићем, раније Никола Ђорђевић иначе, ријалити звездом и бившим дечком певачице Сање Вучић с којим је био пријатељ. Преписка се нашла у оптужници Вишег јавног тужилаштва у Смедереву као један од кључних доказа.

Урош Блажић је током сведочења чланова ожалошћених породица био претежно хладнокрван, а остао је без емоција и онда када су га вређали бројним увредама. Међутим, побеснео је убица када је сведочила вештака др Марија Панић, која је у Специјалној затворској болници са својим колегама обавила психијатријско вештачење окривљеног и то након што је изнела закључак комисије "да је Урош Блажић био свестан када је починио кривично дело. Просто је немогуће да је злочин почињен у афекту, јер особа која у афекту почини убиство не може да смисли, потом одлучно и прецизно гађа и убија жртве". 

На завршним речима Урош Блажић рекао је "да судија треба да донесе праведну одлуку и да га треба стрељати, али да буду благи према његовом оцу Радиши јер он ништа није крив."

- Крив сам само ја, мене стрељајте, убијте ме, ја сам мртав човек, а за мог оца молим милост! Он је одликовани официр Војске Србије, будите благи према њему. Ово што се догодило заслужује највећу осуду. Слажем се с тим. Нема искупљења за ове моје грехе. Да могу да окајем грехе било би добро. Нисам могао да дигнем руку на себе након злочина, јер сам кукавица или можда зато што сам верник - рекао је у завршним речима Урош Блажић и додао:

- Криво ми је што је овај наш закон такав и што не могу да будем строже кажњен. Нећу да се правдам, али не знам зашто сам то урадио. Жао ми је што не живимо у старијем времену, па да ме стрељају. Окренуо бих се ћутке ка том зиду, верујте, не бих ни А рекао. Знам шта ме чека и у затвору и када изађем. Свестан сам да сам мртав. Убијте ме, крив сам! Свестан сам да мени нема живота. Изражавам још једном саучешћем. "Извините" не постоји, јер то више ништа не значи.

Мотив није откривен

Извор: Србија Данас/Курир