"Киван сам на оца што га је тако васпитао" Исповест преживелог у масакру код Младеновца: Остао инвалид након Блажићевог крвавог пира
Мушкарац који је у масакру који је починио Урош Блажић код Младеновца рањен са три метка, од којих га је један учинио инвалидом, своју тешку причу први пут је испричао јавно.
Он је открио стравичне детаље тог кобног 4. маја, 2023. године.
- Ја сам грађевински мајстор, гледао сам тај дан неке послове. Зет ме је питао да направимо капију, приближавао се Ђурђевдан, да после не би имали обавезе. Дошли смо да поставимо капију, ја га нисам видео јер сам постављао шаркице. Како сам устао, осетио сам као да ме је ударило 500 вати струје, мислио сам да сам закачио кабал. Нисам имао представу да неко пуца.
Описује мушкарац тренутак када се злочин догодио.
- Пуцао је у газду, испалио шаржер, видео сам да пуца у газду. У једном моменту шаржер му је испао, ја сам повикао "Мићо, бежи!", али Урош је узео други шаржер, опалио је и стигао га је метак. Онда се окренуо ка мени, испуцао ми је други метак у плућа и један у ногу. У плућима ме је ошамутило, али ногу нисам осетио јер су се одузеле.
У наставку сведочења говори о ономе што је уследило.
- Шефов брат је изашао на врата и сручио је метке у њега. Видео сам то, занео се и пао. Само је нестао. Мени је глава била савијена, видео сам само труп.
У помоћ су им, прича, притекли мештани.
- Наишао је један младић, убацио нас у караван и кренули смо за Младеновац. Успут смо срели Хитну помоћ, они су нас преузели и кренули смо за Београд. До Београда сам био свестан, а када су ме примили, ту сам изгубио свест.
Три метка оставила трајне последице
- Три метка сам примио, због оног у кичми остао сам инвалид. Повадили су све, функционишем. Руке и горњи део су добро, али ноге ништа.
Додаје да никада раније није имао проблем са Блажићем.
- Урошу је викендица на 600 метара од мене, никада нисмо имали нешто. Увек смо се јављали један другоме. Знам и да је уложио жалбу. Мени је свеједно колико год да га осуде, ја сам киван на оца што га је тако васпитао.
На суђењу је био само једном.
- Много сам био потресен и нисам могао да издржим.
Каже да није знао шта се дешава док није било касно.
- Чуо сам пуцње, мислио сам да је опалио рафал код продавнице, нисам знао да је пуцао у децу у парку. Питао сам се само зашто? Никада се нисам замерао ни са ким од њих. Са газдом је имао неке нерашчишћене рачуне, то је рекао на суду.
На питање да ли га је нападач препознао, одговара потресно:
- Не знам да ли ме је препознао, да сам се окренуо питао бих га: "Шта ти је, шта желиш?" Питање је и са мојом децом шта ће бити кад га виде. Ја нисам на њега киван, сад кад би га пустили ја не знам да ли бих могао да дигнем руку на њега.
Србија Данас/Курир