"МАМУ САМ САМА САХРАНИЛА ЈЕР НИКО НИЈЕ ХТЕО ДА МИ ПОМОГНЕ" Потресна исповест Жељке из села Лесковац у чијем дворишту су нађени остаци родитеља
Никад се ником нисам замерила, било кога увредила, никоме ништа не дугујем, мрава нисам у животу згазила...
Таман посла да сам дигла руку на било кога, а камоли на рођену мајку! Нисам је убила, већ се борила за сваки секунд њеног живота!
Овако започиње своју исповест Жељка М. из села Лесковац код Лазаревца, која је донедавно живела у породичној кући са мајком Милком Копривицом (78), чије је беживотно тело пронађено прексиноћ, закопано у дворишту.
ДЕЧАК (16) ПАО СА ТОБОГАНА У ЛАЗАРЕВАЧКОМ АКВА ПАРКУ! Ударио у бетон са ПЕТ МЕТАРА, хитно превезен у Ургентни центар
ЛАЗАРЕВАЦ СВАКИ ДАН У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ: Немања Матић на тренингу Колубаре
ЦРНА ХРОНИКА НА ИБАРСКОЈ: Још један СТРАВИЧАН УДЕС, судар аутобуса и комбија, предња страна возила СМРВЉЕНА!
Случај је откривен јер су комшије пријавиле полицији да из Жељкиног и Милкиног дворишта "нешто заудара" и да сумњају да се, с обзиром на то да је дуже време нису видели, нешто десило старици. Тачније, да јој је можда наудила ћерка и потом је закопала у дворишту породичне куће.
На лице места одмах су изашли полиција и дежурни заменик Основног јавног тужилаштва у Београду, који су обавили увиђај. Заиста, тело упокојене Милке нађено је закопано у плитком гробу у дворишту.
- Заменик ОЈТ је након обављеног увиђаја наложио обдукцију пронађеног тела, како би се утврдио узрок смрти - рекли су из тужилаштва.
- Такође, саслушана је ћерка преминуле, а биће урађене и друге неопходне провере ради расветљавања овог несвакидашњег случаја.
Засад нико није ухапшен.
- Плашим се да не одем у затвор, иако сам невина - каже нам Жељка М. - Бог је, надам се, као и правда, на мојој страни. Заиста сам све учинила да остарелу и болесну мајку гледам како треба, одржим у животу. Али ето, нисам могла другачије да је сахраним него онако како сам знала и умела.
Саговорница прича да је Милка била стара и болесна. У последње време, док би Жељка била на послу, умела је, како тврди, и да падне у кући. Али, није се бака дала.
- Пре око десетак дана, радила сам по дворишту и у башти. Уморила сам се и легла да се мало одморим. Мама се већ дан-два пре тога осећала мало лошије, али ништа није указивало да је озбиљно болесна - прича Жељка.
Од умора, ћерка је заспала, али кад се пробудила, видела је да је Милки лоше. Имала је температуру, осећала се слабо:
- У току ноћи, стање је било још горе, стављала сам јој облоге, масирала... Сутрадан, почела је да кашље и повраћа крв. Звала сам Хитну помоћ, али су ми рекли да су "пуни" и да се снађем сама, да мајку спремим, нађем неког од комшија да је превезе у Дом здравља у Лазаревац. Нити се било ко од комшија одазвао на мој апел за помоћ, нити сам ја, с обзиром на то колико сам мршава и слаба, могла сама да је подигнем из кревета и водим пешке и аутобусом било куда.
Затим се, прича Жељка, мајчино стање поправило.
- Тражила је да јој дам сладолед, волела га је. Одмах сам отрчала до продавнице и купила јој. Успут сам свратила до комшинице и испричала јој шта се дешава, на шта ми је она рекла да је сигурно у питању корона. Поверовала сам и све од себе дала да будем стално уз мајку, негујем је и опет дигнем на ноге, оздравим.
Међутим, недуго потом, бака Милка је преминула.
- Била сам у шоку, очајна, тужна. Звала сам гробље да се распитам шта да радим, колико кошта да се организује сахрана, ископа гроб. Гробар ми је рекао да је ископавање 15.000 динара, а када сам објаснила да немамо гробно место и да једино могу мајку да сахраним у дворишту, одбио је да то уради. Комшиница ми је рекла да није ништа необично да се ближњи сахрани у дворишту куће, да то раде многи по селима у Србији. Нисам ни помислила да сад ја можда нешто лоше радим, грешим. А све сам морала сама, не питајте како. Није срамота немати, брука и грех је не помоћи - каже Жељка.
Тако је прво по помоћ око сахране отишла у комшилук.
- Нико није хтео да ми помогне у томе, чак ни крамп или ашов да ми дају. Отишла сам у гвожђару, купила ашов и почела да копам раку у дворишту. Затим сам, све како доликује за сахрану, запалила свећу за душу, скувала жито, окупала мајку, купила и обукла јој ново одело, ципеле. Купила сам и јастук, чаршав, прекривач, пешкир. Некако сам успела да је однесем до раке. Иако је имала једва 50 килограма, мислила сам да је тешка још толико.
Ставила сам је унутра, очитала молитву и онда закопала и положила цвеће на гроб. Надала сам се да је сад на неком лепшем месту, где ће јој бити боље. Али, ни ту јој нису дали мира...
ИМАЛА ПЕНЗИЈУ
- Мама је имала пензију, нешто више од 25.000 динара. Ја сам незапослена званично, али не бежим од било каквог посла. Радим и по кућама, чистим, перем, а не бежим ни од посла на њиви. Тако смо допуњавале наш заједнички буџет, јер само од мамине пензије, кад се плате све дажбине, није било могуће имати довољно за пристојан живот, лекове, хигијену - прича Жељка.
ЧЕКА СЕ РЕЗУЛТАТ ОБДУКЦИЈЕ
Из надлежног ВЈТ јуче су рекли да обдукција покојне Милке Копривице још није готова. То је потврдила и њена ћерка Жељка М.
- Очекујем налазе обдукције. Знам да ништа нисам урадила противно закону, да је мама умрла природном смрћу. Верујем да је заиста као последица короне наступила смрт, али можда је било још нечега.... Рекли су ми да ће, кад буде завршена обдукција, надлежни обавестити о свему и комуналну службу, да ће ми се помоћи да поново сахраним маму, овог пута на гробљу.
Избегле из Босне и Херцеговине
Покојна Милка Копривица пореклом је из Сокоца, из БиХ. Избегла је оданде, а 2008. године купила је кућу у лазаревачком Лесковцу. Ту је живела са ћерком Жељком, која је, иначе, до тада, такође у својству избеглице, живела и школовала се на КиМ. Жељка је завршила средњу-туристичку школу, започела је и студије. Али, није јој се дало и да их заврши.