МАЈКА НАСТРАДАЛОГ МУШКАРЦА У ЈЕРКОВИЋУ НЕУТЕШНА: Па само због Ведрана сам и живела - какав то човек пуца у инвалида?
Какав то човек неко може да буде, па да пуца у инвалида и убије га? А неко такав је убио моје слабо и голоруко дете, које се борило за сваки дан живота, јер су покушали да га убију и пре пет година. Тада им није успело, а сад су ми одузели једино дете, сина Ведрана, све моје...
Овако не кријући сузе и очај, прича др Мира Репчић, мајка убијеног Ведрана, иначе познати лекар педијатар, о којој колеге, комшије, као и њени мали пацијенти и њихови родитељи, имају само речи хвале.
СТРАВИЧАН СУДАР НА БАНОВОМ БРДУ! Учествовало три возила, полиција је на лицу места (ФОТО)
КРАО ГОРИВО ИЗ КАМИОНА ДОК СУ ВОЗАЧИ СПАВАЛИ? Ево колико је наводно украо горива - полиција реаговала!
Ко је био Ведран Репчић? Син бившег фудбалера Звезде, на истом месту упуцан пре пет година (ФОТО)
О трагедији која ју је задесила, несрећна мајка сазнала је - од полиције. Недуго потом, у њен и Ведранов стан, почели су да пристижу пријатељи, колеге, комшије, родбина...
- Ни слутила нисам шта се догодило када је полиција закуцала на моја врата - каже мајка. - Кад су ми рекли да ми је неко убио дете, цео свет ми се срушио. Шта ћу сада, јадна ја? Па, само због Ведрана сам и живела...
Мира Репчић каже да је њен син у среду ујутру изашао из куће, како би бацио смеће, купио нешто у оближњој продавници и отишао на терапију.
- Пре пет година, када је упуцан готово испред куће, све сам учинила као мајка и као лекар да га одржим у животу. Потпуно сам му се посветила. Био је месецима у коми и у болници, више пута је оперисан, али му је метак остао у глави. Опорављао се полако ментално, па и физички. Сваког дана, откако је изашао из болнице, радио је прописане вежбе са физиотерапеутом у кући. Па, видите колико справа имамо само у стану? Почео је сам и да одлази на физиотерапије, водио рачуна о заштити од короне, хигијени у кући, о мени...
Мајка каже да је, са сином заједно, свакодневно шетала, прелазила километре, само да Ведран почне боље да хода:
- Операцијом му је узет део кости са ноге и пребачен у руку, која је била готово мртва. Полако, уз адекватне лекове и терапију, Ведран је почео да користи руку. Али, имао је проблем са ногом, мало је вукао и то му је сметало. Зато је сваког дана вежбао. И кад је било најболније, уз сузе на лицу, умео је да ми каже: "Мама, не брини, боли, али бићу добро, бићеш на крају, ипак поносна на мене!".
ФАРМЕРКЕ
- Дан пре него што су га убили, купила сам му нову тренерку - каже мајка.- Обукао ју је јуче ујутру, а ја сам га уз пољубац, испратила из куће. Окренуо се, погледао ме и рекао: "Добро ми стоји, али видећеш, ускоро ћу моћи да обучем и фармерке. Много то желим, нарочито оне, које си ми ти, мама, купила у Солуну ". Насмешио се, окренуо се и отишао. Заувек