Мајка девојчице убијене у "Рибникару" срела дечака-убицу: У бесу изговорила само једно, у судници мало ко задржао емоције
Како је навела Радичевић, 6. мај ће остати дубоко урезан у њеном сећању.
Данас је одржано суђење у Вишем суду у Београду, које се води против осумњиченог дечака и његових родитеља, као и ОШ "Владислав Рибникар", а оно ће бити настављено сутра. На данашњем суђењу сведочили су родитељи убијене деце која су ишла у разред са осумњиченим.
СУЗЕ САМЕ ЛИЈУ! Потресне речи родитеља убијене девојчице у "Рибникару": Како нико да не одговара за то што ми је одузео дете?!
"НАША ДЕЦА СУ БИЛА ПОКРЕТНЕ МЕТЕ" Отац убијеног детета у Рибникару сведочио и дао ЈЕЗИВ ОПИС ДЕЧАКА-УБИЦЕ
ЦЕЛА СУДНИЦА ЈЕ ПЛАКАЛА! Потресно сведочење оца девојчице убијене у Рибникару: "Свет ми се срушио, нема више наше Ане!"
Они су детаљно изнели своје виђење о ситуацији тог дана, као и томе шта се дешавало након што су сазнали трагичне вести.
У судници је било веома напето, тужно и многи нису могли да задрже своје сузе и емоције.
Нинела Радичевић, мајка девојчице убијене у Основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару, сведочила је након свог супруга и свој исказ почела је лепим речима о својој породици.
- Ми смо били једна заиста дивна породица, све смо радили за њих, живели за њих. Када ме је позвала пријатељица и питала где ми је дете јер се десила пуцњава у "Рибникару", рекла сам да је у школи, и одмах сам звала Ивана да му кажем да се у школи нешто дешава. Некако сам мислила у себи биће све у реду, јер ја сам иначе, особа која је увек оптимиста. Моју децу сам тако учила, и то моје чувено "биће све у реду" они су ми веровали. И веровала сам све док нисам сазнала да нам је дете убијено. Информације које су тада долазиле до нас, ја сам их филтрирала некако ако сам чула да је убијен Драган, који стоји на вратима где и моје дете дежура, ја ћу прихватити другу информацију, а то је да су нека деца закључана у сали за физичко. Тражила сам само неке варијанте у свему томе - рекла је она.
Потом је објаснила да се срела са дечаком убицом у Ургентном центру.
- У трци тог дана од болнице до болнице у потрази за дететом и неком информацијом видим како неки коментаришу: "Како водите то дете?" Тада видим да спроводе убицу и сећам се добацивала сам неки коментар "Па нека, и треба", тако нешто бесно сам рекла. Вест да ми је дете мртво... Некако цео живот се припремате за тако неку вест, али не за своје дете, него за родитеље, неке рођаке, али никако за своје дете. Нисам имала снаге да гледам фото документацију злочина, тај УСБ смо дали пријатељима и они га држе у сефу, да ми не бисмо дошли у искушење да га отворимо и видимо - казала је Радичевић.
Како је даље навела, 6. мај ће остати дубоко урезан у њеном сећању.
- Она се родила 6. маја тада сам је први пут пољубила пре 12 година, а последњи пут сам је пољубила 6. маја. Тада сам је видела, деловала је некако мирно, спокојно. Обукли смо јој панталоне и блузу, рекла сам Ивану немој да јој облачимо хаљину, наљутићу се знаш да их није нешто волела - рекла је потресним речима неутешна жена.
Потом је објаснила и како је изгледао 8. мај када су сахранили њихово дете.
- То ми је било изузетно тешко, испраћамо наше дете. Пуно пријатеља, породица, али заиста страшно - каже она и додаје да су по њој одговорни родитељи дечака и школа.
- Неприхватљиво је да нам се ради из леђа, можда није намерно, али тако испада. Ми не мислимо да је школа крива за ово, али је одговорна. Очигледно школа не зна основну дефиницију одговорности или осећају кривицу па неће да осећају ми одговорност. Дежурство ученика није било по прописима - рекла је она о одговорности.
Нинела Радичевић је потом додала да је их сада након свега разара све то што су доживели.
- Време нам не лечи ништа, Деца расту и срећна сам због њих, али са друге стране ње нема, време је стало. А морамо да научимо да научимо да живимо са тим.
Извор: Србија Данас/Курир