"Тај воз је већ одавно прошао..." Мајка убијене Ане у Рибникару се огласила поводом НАСИЉА У ШКОЛАМА - У једној објави изнела ТУГУ коју држи у себи (ФОТО)
Мајка Ане Божовић, убијене девојчице у основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару, као жртва дечака-убице, огласила се на друштвеним мрежама.
тај воз је одавно прошао.
Мајка, Нинела Радичевић, у једној објави је изнела тугу коју осећа свакодневно, а поготово на последњи дан школе, када је њена мезимица требала да се радује распусту. Говорила је о распламсавању насиља у школама.
Њену објаву преносимо у целости:
- Данас је последњи дан школске године за основце. Узивам док слушам кроз прозор пискутаве гласове који славе, испаљују конфете, шарају једни друге фломастерима и замишљам како би ме сада Ана звала да пита да ли може да остане после школе на Ташу са другарима да се прскају у фонтани. Али несто друго сам хтела да кажем...Читам да је насиље у школама ових дана ескалирало. Портали пуни претецих изјава разноразних синдиката, нпр. форум београдских гимназија сматра да је време да ђачке књизице остану празне. Стварно..?? Сад је тек досло време??? Не господо, тај воз је одавно прошао. Када су сви просветни радници уредно држали наставу 4. маја као да се ништа није десило само дан раније, као да њихове колеге из Рибникара само дан раније нису спасавали недузну децу и исли да идентификују жртве, када су се родитељи жртава распадали од бола што је све враћено на старо само недељу дана касније а ниста више није смело да буде исто, ниједан форум или синдикат није критиковао одлуке владе или се побунио. Сви сте гледали у под и правили се невидљиви. Сви сте ћутали. Сви просветни радници су ћутали. Е па господо, сада као бумеранг добијате све веће насиље у школама. Уосталом да це се управо то десити, упозоравали смо чим смо смогли мало снаге да јавно иступимо после 3. маја. Мсм, не треба ти баш нека памет да би скапирао куда све ово води, реално. Да су просветни радници заузели став 4. маја да све мора да стане, да школе неце радити док се нешто у овом друштвеном систему не промени, да су децу водили у паркове, биоскопе, на Аду, уместо слепо пратили школске планове и децу затрпавали небитним информацијама, сада би ситуација била другачија. Али није. Пропустили сте прилику и сада добро размислите где сте грешили и шта треба да промените. Нису деца крива а на њима се овде увек и све ломи. Заузмите став, не дозволите да вам свака вуцибатина која се домогла положаја на орочено управља животом, образ нема цену, увек се нађе неко решење. И што је најважније, волите своје ђаке, припремите се за час, користите разне документарне програме да им приближите градиво, барем тога има колико хоцеш у данађње време. Деца це вам сигурна сам ту љубав узвратити. Има ли ста лепше? А не.... бој се овна, бој се г*вна... Кад је бре доста?? - написала је Нинела.
Подсећамо, ученик основне школе ''Владислав Рибникар'', 3. маја 2023. године, устао је и кренуо у школу са намером да почини масовно убиство. У ранац је, уместо књига, спаковао два очева пиштоља и молотовљеве коктеле. Закаснио је на први час, час историје, затим ушетао у установу и запуцао одмах са улазних врата. Најпре је усмртио чувара, Драгана Влаховића, и две девојчице које су тога дана дежурале. Затим је ушао у кабинет за историју, где је час имало његово одељење и осуо паљбу. Усмртио је још шесторо деце, док је троје и предметни наставницу ранио. Након дуге борбе, још једна девојчица је подлегла повредама.
У масакру су брутално убијени Драган Влаховић, чувар школе, Мара Анђелковић, Андрија Чикић, Ана Божовић, Адриана Дукић, Катарина Мартиновић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ема Кобиљски и Софија Негић.
Дечак-убица се од тог кобног дана налази на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину. Његов отац, из чијег је пиштоља дечак починио масакр, налази се у притвору, док се против мајке воде парнични поступци, покренути од стране родитеља убијене деце.