"ПАЦОВИ СУ ГА ГРИЗЛИ СВАКО ВЕЧЕ 30 ДАНА" Откривени непознати детаљи о Љуби Земунцу - како је постао КРАЉ КРИМИНАЛАЦА
Метални под као брисач за ноге, али од решетака, као укрштене коцкице и испод се види кишна канализација.
Љубомир Магаш, познатији као Љуба Земунац, свакако је један од најчувенијих личности из београдског подземља, а бројне анегдоте о његовом животу препричавају се и дан-данас.
Тражите нову пролећну обућу? Deichmann вам нуди и до 50% попуста на сезонске моделе топ брендова!
ПУЦАНО ДОК ЈЕ КОЛИЦА ЗА БЕБУ СТАВЉАО У ГЕПЕК! Ко је био права мета "насмејаног убице" на Бановом Брду? (ВИДЕО)
ОВО ЈЕ ЈЕДИНА ИСТИНА У СЛУЧАЈУ БЕЛИВУКА И ЊЕГОВЕ БАНДЕ: Огласило се Тужилаштво за организовани криминал
Једна која је мање позната јесте његов боравак у Централном затвору у Београду, који је тих година био један од најозлоглашенијих у тадашњој Југославији. Велики страх владао је међу самим робијашима: у чију ће ћелију бити смештен Магаш, тада већ добро познат у српском подземљу. Говорило се да је челична дисциплина коју је заступао била опаснија од саме затворске. Ипак, он је био третиран као и сви остали затвореници.
Јордан Антонић Јоца, бивши командир Централног затвора у Београду, испричао је за емисију "Досије" Машана Лекића. до сада мање познате детаље о робији једног од најчувенијих криминалаца.
- Један колега је отишао у 21, то је прва соба и отворио шпијунку кроз коју се иначе дели ујутру хлеб и храна. Он је протурио главу и рекао "Где је Љубо онај клошар?" Волео је да понижава те криминалце... И овај. Зелети се и нокаутира га, класично. Колега је у несвести био сат времена - испричао је Антонић.
Наставак је очекивани. Други полицајци су дошли, извели Љубу из ћелије и почели су да га бију. Како је бивши командир ЦЗ-а рекао, један од најопаснијих полицајаца био је Марко, а за њега је карактеристично било да не удара као сви, већ је држао палицу до пола, "он не бије - он кида кожу".
- Тукли су га, ја мислим, два три сата. И сад је требало да га спусте у самицу, на 20. И ови су изнели коњско неко зелено ћебе, то се веже у чвор, има као магареће уши. Кажу, "Љубо, хватај, самица" - препричава Антонић.
Љуба Земунац је лежао потрбушке. Није могао да устане, па је зубима ухватио ћебе и пузећи силазио у самицу и то два спрата.
Како сведоци те самице говоре, тамо је "вечити мрак" где влада мало суровија клима. Метални под као брисач за ноге, али од решетака, као укрштене коцкице и испод се види кишна канализација.
- Доле и нема светла. И кад уђеш, оно јечи, нешто се чује. Капље вода, чује се оно кап по кап, психички те убија - наглашава Антонић и наставља:
- Алке, вуку се ланци, катанац, закатанчић једну ногу, закачиш му другу, и вежу се и руке. Изгледа као распеће. Тако везан, пацови ноћу излазе из канализације, лигави, као мачка - толико велики и трче и пењу се право на тог који спава ноћу. За Љубу нисам чуо да је врискао, а пацови су га нападали свако вече. А стенице су се, са плафона, то су црне неке, танке, оне тачно гађају чело, лице, и ујутру кад дођеш он сав црвен, изуједан. Ја не знам како је Љубо издржао 30 дана,ни сам не знам - сведочи он.
Оно што посебно привлачи пажњу јесте чињеница да је ово било први напад у историји затвора на службено лице.
- Сви су чули од притвореника да је Љубо нокаутирао командира и сад је постао главни. Краљ криминалаца. Како који излази из затвора шири причу по граду. И онда се ствара легенда о Љуби Земунцу - испричао је Јордан Антонић Јоца.