Био је рањен током снимања "Видимо се у читуљи" а преживео деведесете: Преузео је опасан криминални клан, а онда је његов живот кренуо незамисливим путем

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Ко је био Миодраг Мија Башкаловић и зашто је остао "жива прича" деведесетих?

Миодраг Башкаловић, познат као Мија Пироман, у јавности је најчешће везиван за Вождовачки клан и документарни филм "Видимо се у читуљи", који је постао симбол једне епохе у којој су имена са асфалта улазила у дневне новине као да су естрадне звезде. У причама о вождовчанима Мија се помиње као један од ретких који је преживео и дочекао да се о том времену прича као о "миту", а не као о свакодневици.

Вождовачки клан и период после смрти Горана Вуковића Мајмуна

Према писању недељника НИН, Вождовачки клан је организовао Горан Вуковић "Мајмун", човек који је у Франкфурту убио Љубу Земунца, а у једном тренутку се наводи да је групом руководио Башкаловић.

У реконструкцијама о распаду вождовчана често се истиче да после убиства Мајмуна клан више није имао исти утицај као раније, а да је "кормило" кратко преузело више људи, међу њима се помиње и Мија. 

Пуцњава на сплаву "Лукас" и рањавање током снимања "Читуље"

Један од кључних догађаја који се везују за Мију јесте пуцњава на сплаву "Лукас" (новембар 1994. године), у којој је страдао Бојан Бановић звани Боки Челик, док је Миодраг Башкаловић, према више медијских навода, био тешко рањен.

Исти догађај се често препричава кроз различите верзије позадине сукоба (Вождовац - Звездара), али се као стабилна чињеница понавља, Бановић је убијен, а више особа је рањено, укључујући Мију. 

"Идите назад да не припуца пи**а"

Једна од препознатљивих сцена из култног филма "Видимо се у читуљи" јесте моменат када вождовачка екипа, у којој је и Мија Башкаловић, одлази на Звездару како би се сликала испред стана Средоја Шљукића Шљуке. 

За воланом голфа којим су се кретали Вождовчани био је касније убијени Бојан Бановић, а МИја Башкаловић је приликом паркирања поручио екипи у другим колима да "Иду назад, да не припуца пи**а" алудирајући на опрезност и последице које би њихова дрскост могла да има.

Сада већ чувена сцена "Испред поршеа да се сликамо" приказује ову екипу која је пред камерама позирала испред Шљукиног поршеа.

"Мија Пироман" и надимак који је остао у причама

У објавама и препричавањима везаним за вождовчане, Мија се често помиње и под надимком “Мија Пироман”, уз разне анегдоте о томе како је надимак настао. 

Већина прича се везује да је Мија наводно био "љубитељ" експлозивних направа и ватре, те је у складу с тим и добио надимак "Пироман"

Излазак из криминала и миран живот

По београдским улицама се говорила да је након Вуковићеве смрти Мија био један од лидера вождовачке екипе, али да се убрзо потом повукао из криминала и о његовом животу се готово ништа више не зна.

Иако је у време деведеетих било незамисливо а се такав живот промени, и готово увек је следио или метак или затвор, Мија Башкаловић је по свему судећи доказао супротно. Био је актер деведесетих, али је успео да се извуче из канџи криминала и живот настави мирно, или барем далеко од очију јавности.