МИСТЕРИЈА КОЈА ТРАЈЕ 27 ГОДИНА! Он је Кнелета последњи видео живог! Онда је нестао - случај и дан данас ОТВОРЕН (ВИДЕО)

Занимљиво је да је нестанак Цвијетиновића званично пријављен тек девет година касније. Полиција је наводно имала сазнања да је он убијен у околини Горњег Милановца, али његово тело никад није нађено и овај случај и даље је отворен.

Неки људи из подземља клели су се да су Цвијетиновића видели на Ћентиној сахрани, наводно, уз његовог брата Москета. Многи су убеђени да је Цвијетиновић, ако је заиста мртав, највероватније убијен после Ћентине смрти, јер је његовом ликвидацијом изгубио најмоћнијег заштитника.

А ко је био Миша Дизелдорф? Знало се да је он боравио у Немачкој и то највише у Франкфурту где је припадао Ћентиној екипи криминалаца која се претежно бавила трговином дрогом. Осим Ћалдовића и Цвијетиновића, истој групи припадали су и извесни Ушке за којим је, неколико година раније, била расписана потерница у Београду због убиства Радована Лагунџина Жапца, као и Тони из Хрватске и Миисав Керовођа, који је иза себе имао 12 година робије у "Забели", пошто је у једној кафани код Барича заклао једног госта са којим је био у свађи.

Кнеле му отео џип и "ролекс"

Цвијетиновић се, остала је анегдота, приликом једног од својих боравака у Београду 1992. године,  највероватније сасвим случајно, задесио у препуном ресторану у хотелу "Југославија" у коме је тада био и Александар Кнежевић. Кнеле је, иако млад, већ био на лошем гласу због рекетирања добростојећих Београђана, као и других кривичних дела.

Кнеле није знао ко је Миша Цвијетиновић, који му је деловао као добростојећи гост. Извадио је, како су причали очевици, пиштољ и тражио од Мише Дизелдорфа да му преда златни "ролекс" са руке и џип "мицубиши пајеро", чије кључеве је видео на столу испред њега. Цвијетиновић је мирно скинуо сат са руке и предао кључеве џипа Кнелету, без расправе и објашњења ко је и шта је.

Кад је Кнеле отишао, Миша је позвао свог шефа и будућег таста Радета Ћалдовића Ћенту и испричао му шта се догодило. После тога, настао је хаос међу свим београдским криминалцима. Наводно се и сам Кнеле уплашио кад је сазнао на кога је ударио. У покушају помирења Мише и Кнелета, посредовао је Горан Вуковић Мајмун, који је уговорио њихов састанак у хотелу "Интерконтинентал" (сада "Краун Плаза"). Кнежевић му је, приликом тог поновног сусрета са Мишом Дизелдорфом, пружио кључеве џипа, док је за сат рекао да ће му га донети касније, јер га је наводно већ некоме продао. Цвијетиновић је узео кључеве и окренуо се и отишао без да се помирио са Кнелетом.

Они који су себе сматрали упућенима, тврдили су да је Кнеле још раније предосетио да се нешто лоше спрема, а сукоб са Цвијетиновићем допринео је да се притаји. Сматрао је себе следећом метом кад су убијени Бранислав Матић Бели и Ђорђе Божовић Гишка. Напустио је Вождовац и стан у Браће Јерковић и под лажним именом пријавио се у хотелу "Хајат", а да ником није открио своје тајно место боравка. Из апартмана 331 у коме је био смештен, како се испоставило телефоном је разговарао само са једним својим пријатељем у Немачкој.

Имао алиби за убиство

Кнеле је у "илегали" био око месец дана. Многе је зато изненадила вест која је 29. октобра осванула у новинама да је претходне вечери нађено његово беживотно тело у соби луксузног хотела "Хајат".

Полицијска истрага убиства Александра Кнежевића Кнелета одмах је усмерена према Миодрагу Цвијетиновићу, будући да је инцидент између њега и Кнелета данима препричаван београдским подземљем. Миша Дизелдорф, како су утврдили инспектори тадашњег СУП, имао је алиби за време Кнелетовог убиства и тврдио је да је тада био у Немачкој.

Мало после убиства Кнежевића, у Франкфурту је убијен Кнелетов пријатељ Дарко Станојевић. Због тог убиства, немачка полиција ухапсила је Мишу, Ушкета и Милисава. Цвијетиновић је изручен нашим властима, јер је у међувремену за њим расписана потерница због сумње да је убио Кнелета. Миша је, кад је изручен, пребачен у Централни затвор у Београду. Тамо се понашао пристојно и није изазивао никакве инциденте. Био је смештен у групној соби, а према осталима се односио као каваљер. Уступао им је своје пакете, јер су му, захваљујући везама, често стизали. Много новца, како су препричавали они који су тада са њим боравили у ЦЗ, трошио је у затворској кантини. Са њим су у куповину обично ишла по тројица из собе да би могли да понесу све што је он куповао. Имао је пуно новца, али се није њиме разметао.

Ћентина посета

У то време причало се да Цвијетиновићу добре услове у затвору, посредством својих веза, обезбеђује Ћалдовић. Причало се тада и о блиским односима Ћенте и тадашњег генерала полиције Радована Стојичића Баџе, заменика министра унутрашњих послова Србије у то време.

У посету Миши Дизелдорфу једном је дошао и сам Ћента. То је први случај да неки криминалац дође другом у посету у затвору. Ћалдовићева посета је, мимо уобичајеног протокола, организована поподне у издвојеној просторији за адвокате. Кад су се њих двојица срели, руковали су се и пољубили, а онда стали један наспрам другог и десетак минута се гледали. Без иједне изговорене речи. Изгледало је да очима разговарају. Ћалдовић је потом кратко рекао "Све је у реду", а затим је отишао. Миша је, како се причало, био дирнут тим сусретом.

Остали криминалци у ЦЗ, кад су чули да у једном од блокова борави "онај који је убио Кнелета", постали су необично радознали. Често су запиткивали командире да им кажу "како тај изгледа, "какав је", "на кога личи", "је л` много јак". Нико са њим није хтео да се качи, осим једног изузетно крупног анонимуса, који је од командира тражио да "том убици пренесе поруку да он хоће да га разбије". Будући да је данима то понављао, командиру је досадило да га слуша. Зато је једног поподнева омогућио окршај њих двојице, и то у купатилу. Миша је изазивача толико испребијао да је овај данима био у модрицама, са покиданим аркадама, сломљеним носем и поцепаном усном. Мада се Цвијетиновић према стражарима понашао пристојно, важио је за изузетно опасног типа.

Страх од освете

Зато су касније, док је одвођен на суђење, у његовој пратњи увек била по тројица командира, наоружана "калашњиковима". Страховало се да постоји опасност да му пресуде чланови "вождовачког клана", којем је Кнеле припадао.

Миша је у притвору у ЦЗ провео око три месеца, па је пуштен услед помањкања доказа. Одмах по изласку из затвора оженио се Ћентином ћерком и наставио да живи у Београду. Остао је све време фанатично привржен свом тасту.

Енигма нестанка Цвијетиновића траје тако већ 27 година. Он је означен као Кнелетов убица чак и кад је ослобођен због недостатка доказа. По изласку на слободу он је, међутим, нестао. И данас у београдском подземљу круже разне приче о његовом нестанку. Многи тврде да је Миша Дизелдорф жив и да се крије да му се не би осветили преживели Кнелетови пријатељи. Они други тврде да је освета Кнелетових пријатеља одавно стигла Цвијетиновића.

Цвијетиновић је, после Кнелетовог убистцва, побегао из Србије. Виђан је по Немачкој, а у Београд је наводно свраћао повремено и то у строгој тајности. Према једној верзији, Миша је ликвидиран крајем 1996. године у Италији, али је било јасно да то није истина кад се после Ћентиног убиства, 15. фебруара 1997. године, у новинама појавила велика читуља у којој се Цвијетиновић опростио од Ћалдовића.