МИСТЕРИЈА СМРТИ БЕОГРАДСКОГ КРАЉА ПОДЗЕМЉА! Посао готов за минут: Колико је било против закона, бар је двапут толико било поштено
Ромео Савић, краљ београдског подземља, како су га називали, није био типичан криминалац из времена деведесетих. Многи су тврдили да се он својим ликом и делом уклапа у шаблон дечка са врелог престоничког асфалта, али је он сам то порицао. Мистерија његове смрти и данас, 28 година касније, интригира јавност.
Савић је нађен мртав 8. новембра 1994. године. Мало пре тога, јавно је оптужио поједине полицајце, и то га је, како се верује, коштало живота. Почетком септембра 1994. Ромео је, из само њему знаних разлога, одлучио да јавно изнесе тешке оптужбе на рачун појединих полицајаца. Два месеца касније, 8. новембра, преминуо је под чудним околностима.
Увече, 7. новембра, касно се вратио кући, и нешто пре три сата ујутру добио поруку на пејџер да се јави двема девојкама. Изашао је, а већ у шест, три сата касније, нађен је мртав испред врата свог стана. Обдукцијом је утврђено да је имао трагове кокаина у крви, што је његова мајка порицала. Убеђена је и да би пожртвованом лекарском интервенцијом живот њеног сина био спасен. Девојка, чије је име стајало у потпису поруке, рекла је Ромеовој мајци да је она није послала и да је то урадио неко други.
ЧУВЕНИ АУДИ СМРТИ ЗАМЕНИЛИ ТРОТИНЕТИ И СКУТЕРИ! Потпис подземља промењен: Лакше се повлачи ороз
ПРАВИЛО ДЕВЕДЕСЕТИХ! Ниједан кримос без ОВОГА није излазио напоље - сви су морали да поштују правила
ЈЕДИНИ ПУТ КАД ЈЕ ГИШКА ПЛАКАО! О њему се нижу бројне легенде, али ова прича никог не оставља равнодушним
Освета или...
У тренутку кад је преминуо, Ромео је имао 24 године. Према званичној верзији увиђаја и обдукције, смрт је наступила после испијања таблета којима је хтео да неутралише дејство кокаина. Подземље је, међутим, веровало да су му се осветили полицајци који су се бавили диловањем дроге.
Ромео је тврдио за себе да је нормалан дечко и да му није стало до тога да има огроман новац, као и да не жели да живи живот типичног криминалца. Није порицао да је продавао дрогу, али је говорио да се то не коси са његовим моралом.
- Нисам криминалац, већ човек који мора да ради неке ствари. Не привлаче ме велике паре и зато сам нормалан. Али пара имам, а ако Бог да, имаћу их и више - причао је својевремено Ромео.
За Савића је карактеристично то што није препродавао дрогу тако што се повезивао са већим дилерима за које би радио или са којима би сарађивао. Он је узимао оно што су дилери, уз подршку полиције, продавали. Највише је мрзео такав тип нарко-дилера, па је на тај начин решио да им се свети.
Није подносио ни дилере ни наркомане
Ромео није желео да открива шта је радио са отетом дрогом, али је објаснио како је до ње долазио.
- Упадао сам у куће у којима се скоро јавно ваљала дрога и отимао све што сам затицао. Једанпут, двапут, трипут... И ко би нормалан то трпео? Нико! Али сам добро знао коме дрога припада, морали су зато да буду мирни. Не подносим ни наркомане, а многи моји пријатељи су зависници. Поделим им паре, иако знам да би ме продали будзашто, јер је дрога чудо. Није ми жао ничега што сам чинио јер сам радио самостално и својеглаво. И није ми жао ничега што сам учинио због пријатељства. Надам се да ће ми тако бити враћено - надао се Савић.
Пратио их је приликом примопредаје већих количина дроге, које ју муњевито отимао са малом али добро организованом и истренираном групом. Читав посао би најчешће трајао само минут. У једином разговору за новине Ромео је дао објашњење онога што је чинио.
- Колико је било против закона, бар је двапут толико било поштено. Лоше сам пролазио, али сам радио исправно - казивао је тада Савић.
Будући да није дозвољавао да га називају криминалцем и тврдио да не разуме оне који кажу да то јесу, појаснио је свој став о томе што ради. Његово објашњење како је дошло до тога да га обележе као криминалца свакако је било јединствено.
- Отимао сам "робу" и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца, "индијанаца"... понижавао их и малтретирао. Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало - причао је Савић.
Неколико пута је упозорен да прекине са таквим понашањем, али није хтео да слуша и то, како је тврдио, због поноса.
Уништили му везу
У том личном рату против инспектора криминалаца, поштење му је, како је тврдио, налагало да им отме све што су бесправно стекли. Требало им је много времена док нису смогли храбрости да му се супротставе. Прекипело им је, био је сигуран Савић, кад је њиховим дилерима почео да отима дрогу. Страст у потрази за, како је називао, "полицијском дрогом" тешко је било разумети. Уживао је у ономе што ради, јер је знао каква је увреда за људе из тог света кад им отму наркотике.
- Сви знају да је Београд пун полицијске дроге. Има у полицији честитих људи, шмекера, којима је јасно шта се дешава, који не продају савест за 50 или 100 марака. Имам тројицу пријатеља инспектора, нормалне људе. Није потребно ни да ми кажу да би ме стрпали у затвор кад би имали доказе. То знам и не замерам им, јер су прави полицајци - говорио је Савић.
Ромео је био Београђанин, али је већину времена проводио код девојке у Новом Саду. До ње му је било много стало и много је волео. У њихову љубавну романсу константно се мешао његов "посао". Како су му се, према његовим речима, "на врат накачили" и дилери и полицајци, они су свим силама покушавали да га одвоје од девојке, што су на крају и успели.
- Уништили су ми везу са девојком до које ми је много стало. Не могу ни да замислим како су ме представили код девојке која то ничим није заслужила - био је огорчен Савић.