"МОЈЕ СРЦЕ ЈЕ ИСКИДАНО У ПАРАМПАРЧАД, ДА ОПРОСТИМ - НЕ МОГУ" Мајка девојчице коју је отео Малчански берберин отворила душу
"Њему нека прости бог, али ја не могу да заборавим, моје срце је искидано у парампарчад. Мислила сам да ће време ублажити наше муке, али кад дође овај дан који другим породицама значи корак ближе новогодишњим празницима, ми смо тужни јер не можемо а да се не сетимо шта се десило нашем детету. Од јутрос се вртим по кући, борим са том тежином око срца, живот бих дала да се то није десило", овако говори Нишлијка Александра Каримановић, мајка девојчице коју је 20. децембра 2019. године отео серијски силоватељ Нинослав Јовановић.
Тада дванаестогодишњакињу злогласни Малчански Берберин, тако назван јер је своје жртве шишао пре него што их нападне, пресрео је у насељу Брзи Брод где је девојчица похађала шести разред основне школе. На превару је намамио у своје возило и сурово је злостављао до 29. децембра када је пронађена у селу Пасјача. Јовановић је измицао потери све до 5. јануара 2020. године када је ухапшен на гробљу недалеко од своје куће у селу Малча. Постао је први осуђеник на доживотну робију али је иза решетака провео само две јер је 8. јула ове године преминуо у болници у Пожаревцу.
Александра каже да је поносна на своју ћерку јер се ипак изборила са траумом са којом би се тешко носила и одрасла особа.
ОБИЧАН ПУТ У ШКОЛУ СЕ ПРЕТВОРИО У ПАКАО! На данашњи дан пре три године цела Србија је стала - Малчански берберин је отео девојчицу
СТИГЛИ РЕЗУЛТАТИ ОБДУКЦИЈЕ МАЛЧАНСКОГ БЕРБЕРИНА: Познато од чега је преминуо озлоглашени педофил
ПОКОПАН НА МЕСТУ ГДЕ ЈЕ УХАПШЕН! Сахрањен Малчански берберин, мештанка: Он није био лош за нас
- Кад помислим на те дане које је провела са тим човеком, могу да кажем само да је златни Бог спасио, држао је јаком и стабилном и дао јој снагу да то ипак некако превазиђе. Она се и даље опоравља, потребна јој је психолошка подршка а овај дан је њој много тежи него нама. У суботу је казала да данас неће ићи у школу, јуче није хтела ни на славу са нама, овај дан је врати у онај пре три године када се срела очи у очи са злом. Нисам хтела да је силом терам у школу али се она заиста разболела, супруг је одвео код лекара тако да је данас изостала са наставе - описује ћеркину борбу са траумом ова Нишлијка.
Додаје да њиховој породици много значи подршка добрих људи који су им се нашли у најтежим данима.
- Многи су нам прискочили у помоћ, што материјално што кроз подршку. Захвална сам много и граду Нишу, нашој градоначелници што су нам изградили кућу. Ћерка се надала да ће Нову годину дочекати у нашем новом стану али још нисмо добили дозволу за електрични прикључак. Надамо се да ће се то ускоро десити, она жели да пређе тамо иако нема струје, некако јој и ми постајемо терет. Схватам да како одраста да је свеснија шта јој се у ствари десило. Нама је највећа жеља да свака од предстојећих година однесе део тог терета, да нам да снаге да јаче корачамо. Наша кћерка је уписала први разред средње школе, има добре другове и другарице, отварају јој се могућности за много тога. Живот иде даље, морамо да будемо јаки, да стегнемо срце, да се изборимо са том тугом која нас једе и да јој помогнемо да тај 20. децембар једног дана за њу постане дан као сваки други - закључила је Александра.