"МОМЦИ КОЈИ НЕ УМЕЈУ ДА ПРОМАШЕ" Убиство вође звездараца најавило да долази време земунског клана (ВИДЕО)
Миле Луковић Кум и Сретко Калинић возилима сатерали Шљуку у клинч и у њега сасули 50 метака.
Средоје Шљукић Шљука, вођа једног од најмоћнијих кланова у Београду, "звездарског клана", убијен је на данашњи дан 2002. године на мосту Газела недалеко од Сава центра у Новом Београду док се у свом аутомоибилу возио за братом Зораном Шљукићем и telohraniteljemm Велибором Ћирићем. Средоје и Зоран, усмрћени су око 23.50 сати, кад је на "ауди а8", регистарских таблица "БГ 77.72", што је уједно и Шљукин датум рођења, пуцано из сивог "аудија 100" са затамњеним стаклима. Касније се испоставило да су нападачи били припадници "земунског клана" Сретко Калинић и Миле Луковић Кум.
КАКО ЈЕ БЕОГРАДСКО ПОДЗЕМЉЕ ПОСТАЈАЛО СВЕ СВИРЕПИЈЕ? Од "ферки" и сачекуша до Вељка Беливука (ФОТО)
ЧОВЕК ОД ЧИЈЕ ПЕСНИЦЕ СУ МНОГИ ДРХТАЛИ! Љуба Земунац је говорио да једино он може да га победи - мучки убијен пре 28 година
"ТИ СИ КРИМИНАЛАЦ, А НЕ ШЕРИФ" Како је београдска полиција стала на пут Аркановом бахаћењу
Док се ауто за чијим је воланом седео Средоје Шљукић, средњом траком приближавао Сава центру два непозната аутомобила испред њега, један у крајњој левој, други у средњој коловозној траци нагло су успорила кретање. Тада левом траком прилази "ауди 100" и са раздаљине од највише два метра, двојица нападача испаљују више од 50 хитаца, у Шљукићеву страну. Возачка врата "ауди А8" погодило је више од 40 пројектила. Шљука је и поред тешких рана успео да заустави возило. Његов брат Зоран ранама је подлегао на лицу места.
Пуцњаву је осим становника из околних блокова чула и полицијска патрола, која је потом са надвожњака видела заустављен "ауди", поред којег је машући и дозивајући помоћ стајао лакше повређен Ћировић.
У првом моменту мислећи да се ради о квару, полицајци су пожурили да обезбеде возило и тако спрече саобраћајну несрећу. Кад су непуни минут касније стигли до заустављеног возила видели су о чему је реч и помогли Ћировићу да Средоја Шљукића, који је давао знаке живота, премести на задње седиште. Телохранитељ је сео за волан у одвезао Шљукића у Ургентни центар, али је он преминуо на путу до болнице. Његов брат Зоран убијен је на лицу места.
Полиција је убрзо открила убице Шљукића, Сретка Калинића и Милана Луковића. Они су исказали сав свој убилачки "таленат" и послали поруку да долази време "земунског клана" за који убијају "момци који не умеју да промаше".
Против Средоја Шљукића било је поднето неколико кривичних пријава, али никада није био хапшен. У полицијским круговима причало се да стоји иза многих криминалних дела, а наводно је своје "послове" обављао је самостално, док је на улици имао око стотину људи.
Нигде није ишао без обезбеђења. Један од његових телохранитеља, Вељко Радовановић убијен је док је други рањен, 24. септембра 2001. године, око 15.30, у пуцњави код ресторана "Табор" на углу Булевара краља Александра и Улице господара Вучића. Они су наводно тада били са још петорицом пријатеља у Шљукином обезбеђењу када је Зоран Бошковић из Бијелог Поља на њих испалио шест хитаца из аутоматског оружја и побегао. Пуцњави је, како је саопштила полиција, претходила свађа и туча између Шљукића и Бошковића, за којим је расписана потерница, али није никада ухапшен.
Средоје је нападнут и у кафићу код спортског центра "Олимп" на Звездари, када је на њега пуцао Бане Гребенаревић, а тада је погинула и Татјана Николић, која се случајно затекла у локалу. Никада није утврђено од чијег метка је она страдала, јер су у овом обрачуну учествовали и Шљукини другови. Гребенаревић је убијен 1996. године у сачекуши на Бежанијској коси.
Средоје Шљукић био је власник је бензинске пумпе у Малом Мокром Лугу и сувласник дискотеке "Таш".
Говорило се да је Шљука био један од највећих рекеташа и отимача у Београду, иза затворских решетака боравио је само два пута. И оба пута, врло кратко. Управо због тога је и владало уверење да је он један од криминалаца блиских сарадника ДБ.
Први пут је затворен 1988. године због тога што је тадашњег шефа свог "звездарског клана" Качара кратежом ранио у ноге. Њих двојица су отишли у Булевар краља Александра да покупе "пазар" у радњама које су рекетирали. Због неке ситне чарке, Шљука је потегао "кратеж", који је крио испод јакне (а који је носио ради "убеђивања" непослушнх власника радњи), и отпозади пуцао Качару у ноге. Због тога му је ампутирана једна нога до колена, после чега је Качар остао тежак инвалид, и љути противник Средоја Шљукића.
У ЦЗ-у је Шљука, због овог дела, провео непуних месец дана. Већина његових тадашњих собних колега била је изненађена његовом галантношћу у куповању свакаквих намирница у затворској кантини, с обзиром на то да је у граду важио за великог цицију. Ипак, већини је било јасно да је овде реч само о Шљукином лукавству, и да том галантношћу заправо купује властиту сигурност, а донекле и послушност осталих затвореника.
Важио је за веома плашљивог човека, а после пуцања у свог шефа, постао је потпуно параноичан. Додуше, за његову озбиљну забринутост стварно су постојали разлози. Качар је, после скоро двогодишњег опоравка, са штакама под рукама и "зољом" на рамену, кренуо да му се свети. Неколико пута му је правио сачекуше. Једном је "зољом" пуцао на дискотеку "Таш" коју је овај тек био закупио. Други пут га је на Звездари, такође са "зољом" на рамену, пресрео, док се возио својим "поршеом", али је Шљука искочио из аута и побегао кроз Звездарску шуму.
Требало је да прође неколико година па да Шљука успе да организује ефикасну ликвидацију свог прогонитеља. Упали су у Качареву кућу, притисли га јастуком преко главе и испразнили читав шаржер из пиштоља са пригушивачем.
Након тог бруталног убиства, наступио је период кратког олакшања за Шљуку. Ипак, убрзо су се на њега острвили "неки нови клинци из комшилука": Мали Бане и Немања Ристић су у теретани код Аџима пуцали на њега из два пиштоља, а сигурне смрти га је спасио двоструки панцир.
По други пут 1993. године нашао се иза решетака ЦЗ-а, овог пута због рекетирања и отимања аутомобила. Ни тада није остао у притвору дуже од месец дана.