"НАДИРУ МИ СЕЋАЊА, САМО ЖЕЛИМ ДА СЕ СКЛОНИМ" Сашко Богески о пет година АГОНИЈЕ: Врата су ми мазали изметом јер сам убио провалника

Богески, дан након што је сазнао да га је Апелациони суд одбио жалбу тужилаштва и потврдио пресуду Вишег суда којом је ослобођен кривице да је у самоодбрани у мају 2013. године у свом стану у Жаркову ножем усмртио провалника Владимира Манића, кратко је навео да после свега више не размишља о себи.

Богески после ослобађајуће пресуде: Хвала Богу, знао сам да нисам крив, бранио сам ПОРОДИЦУ

- Размишљам само о својој ћерки, шта су она и супруга преживеле. Сада су срећне што се све завршило. Ја само желим да моја ћерка живи као своји вршњаци, да иде у школу, а не да јој другари причају да су читали о њеном тати - казао је Богески.

Породица је од маја 2013. године, када је провалник Владимир Манић упао у њихов стан у Змајевој улици и приморао Сашка да брани себе и своје најмилије, преживеле страхоте које није могла ни да замисли. После пуштања из притвора у коме је Богески био месец дана, суочили су се са малтретирањем. Бушене су им гуме на аутомобилу, прво две, па после све четири. У поштанско сандуче остављана им је земља, а врата стана мазана су изметом. Ко је стајао иза тога, није познато а породица Богески се одселила из Жаркова да би колико-толико нашли мир и наставила живот.

Управо због свега тога, Сашко Богески сада не жели публицитет. Барем не док пресуду суда не буде имао у својим рукама и био сигуран да је све заиста завршено.

- Још чекам писмену одлуку суда. Када добијем "црно на бело" можда ћу бити отворенији према медијима, којима сам, напомињем, много захвалан на подршци после хапшења. Посебно сам захвалан "Блицу" јер је од првог дана стао иза мене - навео је Богески.

После хапшења Богеског, 21. маја 2013. године, организовао потписивање онлајн петиције за његово пуштање из притвора. За мање од 24 сата петицију је потписало више од 30.000 људи.

Богески је био ухапшен након трагедије када је провалник Владимир Манић, против кога је раније поднето 50-так кривичних пријава, кроз прозор упао у породични стан и тамо на Сашка насрнуо шрафцигером.

Богески је имао нож у рукама и током борбе му је нанео тешке повреде због којих је Манић преминуо 400 метара од зграде.

Богески је, у одбрани суду испричао да се те вечери спремао да легне, када је његова супруга, док је успављивала њихову ћерку, чула шумове у другој просторији и уплашила се да некога има у стану.

- Седео сам у соби, сређивао нешто на компјутеру. Жена и ћерка су се налазиле у спаваћој соби. У једном тренутку, ушао сам код њих у собу, жена је изашла, вратила се и рекла да је лопов у кући. Престравио сам се. Изашао сам из собе и рекао жени да зове полицију. Кренуо сам ка дневној соби, отишао у кухињу, узео нож. Затим сам кренуо према прозору и ту ме је заслепела светлост - да ли батеријске лампе или мобилног телефона, не знам. Једино чега се сећам је да је нешто шиљато кренуло ка мојој глави, и тада сам замахнуо ножем. Пао сам и ударио о зид, а лопов је побегао кроз прозор. Не сећам се да ли је било туче, рвања, али видео сам да имам повреде главе, кука, руке и ноге - рекао је тада Богески.

Провалник је по његовој причи побегао тако што је искочио кроз прозор.