"Најбољи провод на Балкану" или места за избегавање: ЗБОГ ЧЕГА ГОРЕ БЕОГРАДСКИ СПЛАВОВИ?

Наводни мотиви тих обрачуна били су различити - превласт над нарко-тржиштем, свађе после конзумирања великих количина алкохола и дрога, понекад и само поглед који се некоме не свиђа па потегне нож или пиштољ.

Безбедносни проблем на сплавовима, који се често рекламирају и као најбоља места за провод на Балкану, неретко је било и обезбеђење чији задатак би требало да буде спречавање сукоба.

Дешавало се да сплавове обезбеђују хилигани, особе које су повезане са криминалним или навијачким групама. Некима је посао обезбеђења био маска за дистрибуцију дроге и други криминал. Некада нису реаговали јер су били у блиским односима са једном од две зараћене стране на сплаву. Долазило је и до прекомерне употребе силе, па су тако неке њихове бруталне интервенције имале смртни исход.

Истраге су ометале чињенице да је тешко утврдити идентитет нападача. И то због стања у коме су сведоци - неретко дрогирани или пијани, али и због тога јер је било тешко наћи некога ко ће да прстом упери и каже "тај и тај је извадио нож или пиштољ". Посао истражним органима отежавало је и то што се дешавало да обезбеђење сплавова обрише снимке инцидента.

Иако досад није било прецизне евиденције плутајућих објеката, претпоставља се да их на водама Београда има око 4.000. Још један проблем ових "дискотека на води" је и велики број мистериозних пожара.

Да ли су у питању неисправне инсталације, борба за локацију, осигурање, освета или нешто сасвим друго, питања су на која најчешће не добијамо одговор. Полиција за сада није расветлила ниједан од случаја запаљених сплавова, или су званично у јавност изашли са саопштењем шта се крије иза овог питања!

Последњи случај када је у потпуности изгорео сплав "Цунами" на Савском кеју, у новобеоградском Блоку 44, поново је покренуо питање о начину регулације постављања и пословања сплавова на престоничким рекама. Градски челници су почетком прошле године најавили да ће угоститељски објекти на Сави и Дунаву бити пописани до краја фебруара 2019, те да ће Граду плаћати одређену надокнаду, попут кафића и ресторана који нису на води, али дуготрајни процес још није окончан.

Узрок пожара који је угљенисао око 500 квадрата још није познат, а са ватреном стихијом се, више од два часа, борио 31 припадник ватрогасне бригаде, са девет возила. Такође, била је ангажована и посада ватрогасно-спасилачког брода, који је гасио пламен са воде.

У тренутку избијања пожара на сплаву није било никога. Према незваничним информацијама, претпоставља се да су неисправне инсталације изазвале овај инцидент. Брзом реакцијом, ватрогасци су спречили да се буктиња прошири и на околне плутајуће објекте.

Ватрогасцима је посао додатно отежавао мрак и чињеница да је сплав направљен од лако запаљивог материјала, што је погодовало да се ватра брзо прошири. Када је завршено гашење ватре после 20 часова, на место пожара изашли су полицијски инспектори како би утврдили узрок.

Колико је призор био драматичан, сведочи то што се пожар на "Цунамију" видео из скоро свих делова Новог Београда. Густ дим и буктиња висока неколико метара узнемирили су суграђане који су овај призор забележили мобилним телефонима, а фотографије поделили на друштвеним мрежама.

Власници верују да је пожар подметнут и казали да су за сплавове прибавили све потребне дозволе.

- Ми те сплавове који су изгорели нисмо ни издали, били су празни. Ангажовали смо приватног вештака, који треба да прегледа сплав.  Верујем да је пожар подметнут, јер сам добијао претње, а у новембру прошле године ми је запаљен аутомобил - казао је Александар Зубац, власник сплавова "Цунами".

Како каже претили су му чланови групе "Савски насип".

- Клели су ме, да ми деца и жена добију рак, да ће да пријаве бомбу, што су и урадили, након чега су били приведени. Причају да загађујем реку и да сам нелегалан, да сам мафијаш, да продајем дрогу... Вређају госте и кивни су на цео концепт. Решићемо то са њима преко суда - додао је.

Како каже, има све дозволе за сплавове.

Иначе, сплав "Цунами" није био класичан угоститељски објекат, већ је био намењен изнајмљивању за прославе фирми, приватне журке, спортове на води...

У децембру 2008, један од најпопуларнијих београдских сплавова "Црни пантери" нестао је у пламену за свега неколико минута. Повређених није било, а узрок пожара су, наводно биле, неисправне електричне инсталације.

У тренутку избијања ватре, у локалу се затекао само један запослени радник, чувар, који је успео на време да се докопа обале. По његовим речима, пожар је кренуо с тавана и убрзо се проширио по целом сплаву.

- Ни сам не знам како је све почело - рекао је усплахирени човек.

- Истрчао сам напоље чим сам приметио ватру па не могу да проценим којом се брзином све одвијало. Ипак, мислим да пожар није трајао дуже од двадесетак минута.

На терен је изашло осам возила са око 25 ватрогасаца и пожар су успели да санирају за мање од десет минута. Постојала је опасност да ватра захвати плинске боце у близини сплава, што би свакако угрозило и људе који су се затекли на шеталишту. Срећом, температура је истопила месингане вентиле, али до експлозије није дошло.

У јануару 2014, избио је пожар на сплаву "Пирана" код београдског сајма. У пожару је потпуно изгорела унутрашњост ресторана.

Командир ватрогасне јединице казао је тада да су ватрогасци, шест минута након дојаве, били на лицу места и да је већ тада горело око 300 метара квадратних сплава.

- Имали смо проблема приликом уласка. Морали смо моторном брусилицом даотворимо улазну капију, али смо успели да спречимо даље ширење пожара и већи део сплава је спасен - рекао је он.

Он је казао да је у пожару изгорела унутрашњост сплава, али да је сачувана конструкција, летња башта, као и брод Сирена, који је био усидрен поред сплава.

У гашењу пожара учествовало је 20 ватрогасаца, осам возила и један ватрогасни брод.

Повређених у пожару није било.

У мају 2014, изгорео је сплав Џокер близу Бранковог моста. Није било повређених.

Пожар су пријавили власници околних сплавова, који су и сами покушали да угасе ватру.

Они су одмах позвали ватрогасце који су дошли након неколико минута. Ипак, ватрена стихија је захватила већи део сплава.

- Узрок пожара још увек није познат, али нема повређених, јер сплав у том тренутку није радио и није било гостију. Причињена је већа материјална штета - рекли су тада из Ватрогасне службе.

У пожару је на гашењу је био ангажован и ватрогасни брод.

У јануару 2016 на београдском сплаву "Олимпик", испод Бранковог моста, дошло је до пожара у ком је изгорео један спрат. Повређених није било.

Власник сплава "Олимпик" Драган Стаменковић тврдио је да је пожар, који је захватио први спрат његовог објекта - намерно изазван.

- Нема сумње да је пожар подметнут - причао је Стаменковић.

- То су ми и потврдили ватрогасци, јер се види да се ватра није ширила са једног места, већ са неколико, и то са различитих крајева објекта! Сплав последњих година слабо ради, па комшијама нисам конкуренција у том смислу. Ипак, желе да ме униште јер имам најбољу локацију!

Ватра која је избила у објекту у којем није било посетилаца, захватила је цео спрат, уништила витрине, фрижидере, столове и столице. Уједно, проширила се и на степениште, а горео је и сам прилаз.

- Ко год да је ово урадио, мислио је да ће цео објекат да букне у пламену. Ипак, погрешио је. На крову имам добру изолацију и тај "лаки бетон", па ватра није продрла у унутрашњост сплава. Доле је све нетакнуто, никакве штете нема, док је горе све уништено. Штета је огромна. Нисмо осигурани, па ће нам требати много новца да све то поново доведемо у ред - нагласио је он.

У фебруару 2017. изгорео је ноћни клуб-сплав "Фристајлер". Ватра је према писању медија прогутала половину сплава, а пет возила и 20 ватрогасаца изашло је на терен и угасило ватру. У тренутку избијања пожара на сплаву није било гостију.

Наводно, сплав су запалила двојица нападача који су се клубу приближили чамцем и бацили на њега запаљиве материје. Потом су побегли, такође чамцем, према Бранковом мосту.

Само неколико минута касније, с друге стране реке, код Бетон хале, бачена је експозивна направа на клуб Тилт.

Најмање један исти власник руководио је клубом "Тилт" и сплавом "Фристајлер".

У јуну 2017, на сплаву "Вива" на Дунавском кеју избио је пожар, који је угашен и нико није повређен

Ватра није захватила главни део сплава, већ споредни. Изгорело је око 80 одсто споредног објекта уз сплав.

До ватре је наводно дошло, након што су мокри јастуци сушени преко каблова.

Како су рекли из Секретаријата за привреду, израда Плана који ће регулисати пословање плутајућих објеката је у завршној фази израде.

- Усвајање плана очекује се по усвајању Измене и допуне Закона о водама, који се налази у процедури у Народној скупштини Србије - кажу из управе Града.

- План је у завршној фази израде и њега доноси Скупштина града на период од 10 година.

Осим уређења која би се тицала локације, квадратуре сплавова и накнаде, План би требало да регулише и област која се тиче буке. Најављено је да ће Град, у сарадњи са Машинским факултетом, одредити и ниво буке која је дозвољена на сплаву, као и опрему који сваки власник плутајућег објекта мора да има.