Одвео је малу Анђу (3) у шуму, свукао је и почео да силује: После четири године мајка девојчице отворила душу
Убиство које се догодило 9.јула 2016. године, када је Владица Рајковић (31) силовао и убио троипогодишњу Анђелину Стефановић у селу Вратарница код Зајечара, остаће забележено у српској историји као један од најмонструознијих злочина.
Владица, који је био комшија девојчице, тада је с дечјег рођендана узео за ручицу невину девојчицу и одвео је праву у језиву смрт.
Одвео је Анђелину у оближњу шуму, свукао и почео да је напаствује. Приликом силовања девојчици је распорио међуножје, тако да су јој испали унутрашњи органи.
Дететово вриштање га је избезумило, па је узео камен и буквално јој смрвио главу. Након тога се пресвукао и без трунке емоција вратио на рођендан. Осуђен је је у Вишем суду у Зајечару на 40 година затвора због тешког убиства.
Ископала бих му очи
Након изрицања пресуде Данијела Стефановић (37), мајка убијене девојчице, рекла је да је незадовољна казном:
- За њега је једина праведна казнена смрт! Шта кад изађе? Он је млад, доживеће да поново буде на слободи. Убиће опет некога, он није човек, за такве "људе" реч још није измишљена! Од срца му желим, из душе му желим, да му сваки дан, свих предстојећих 40 година, у затвору раде исто што и он мом анђелу. Покушала сам ја на суђењу да му приђем, да му рукама ископам очи, али су ме стражали спречили.
Данијела каже да, од када нема Анђелине, скоро сваки дан одлази на њен гроб, ноћу је сања, понекад смрскане главе, понекад како пружа ручице и трчи јој у загрљај.
- Чула сам да ће за овакве звери да буде доживотна робија. И треба! Да нема наде да изађе. Нада је опасна ствар. Кад се надаш, опет имаш за шта да живиш. Ако зна да никада неће изаћи, неће имати ни разлог да опстане иза решетака. Надам се да ће га то прогањати. Знам да се он никада неће покајати за оно што је учинио мојој девојчици, такав је то сој, нема у њему трунке људскости - прича несрећна мајка.
Нека сконча тамо
Иако неоспориво сматра да је за Рајковића једина праведна казнена смртна пресуда, Данијела ипак каже да ће јој лакше бити ако зна да мострум никада неће угледати свој дом.
- Ако сконча у затвору, ако више никад не види своју кућу, село, не види ништа осим затворских зидина- е, то је мало боље. Тако ће да буде жив, а уствари неће! Биће жив, али неће имати живот!
Данијела каже да има предЛог како да се поступа с најтежим преступницима, који би, да имамо такав закон, били осуђени на смртну казну.
- Чујем да та звер у затвору иде у теретану! Да спава у топлом, да има обезбеђену лекарску негу, здраву храну. Желим да буде другачије, да му се укине теретана, да му се не дозволи гледање телевизора, да нема права на спорт, на телефонски позив. Желим му да цео свој живот гледа у плафон тамнице, а да му Анђелина сваку ноћ долази у сан и да га сваку ноћ пита њеним тананим гласом: "Чико, а зашто си ми то учинио?"