"Наша деца су наш одраз, наше огледало": Мајка трагично убијене девојчице у Рибникару о стравичном масакру дан пре изрицања пресуде родитељима дечака убице

Наиме, Виши суд у Београду у понедељак 30. децембра би требало да објави пресуду родитељима дечака који је 3. маја 2023. године у ОШ “Владислав Рибникар” пуцајући из пиштоља усмртио деветоро ђака и радника обезбеђења те школе и ранио још петоро ученика и наставницу историје.

Родитељи стрељане деце пре пресуде нису добили право на суду да изнесу завршне речи?!

У целости преносимо њену завршну реч, реч мајке децојчице, која се са родитељима из Француске преселила да живи у вољеној Србији. 

- Наша ћерка је нама оставила задатак! Правда није само казна, правда даје пример. Живимо у свету у коме људи измичу контроли.  Ако родитељи не одгаварају за дела свог малолетног детета, онда можемо да очекујемо нова убиства и масакра јер знамо да не постоје адекватне казне. Да ли морамо то да дозволимо? Оно што морамо, јесте да дамо пример санкционисањем, и да будемо пример друштву и свету, да се оваква трагедија више никада не понови.  Ако се санкција не поклапа са ужасним и монструозним крвопролићем поновиће се! Наша дужност је да то спречимо. Такође наш задатак, је да подсетимо свет да је подизање детета ОДГОВОРНОСТ која се не може олако схватити. Родитељи су једнако одговорни за монструозна дела свог детета. Од почетка овог суђења, чак рекла бих и од 3. маја, ни један родитељ није имао храброст да преузме одговорност, ниједан од њих није показао ни трунке хуманости.  Дете васпитано у љубави, поверењу и поштовању је испуњено дете које се не плаши да своје најцрније стрепње повери родитељима. Дете које психички пати, али је подржано љубављу и вољом својих родитеља је дете које превазилази сваку потешкоћу. Наша деца су наш одраз, наше огледало. Трагедија управо потврђује ову тезу…понашање тих родитеља, они су једнако лишени људскости као и њихово дете. Њихово васпитање је ставило оружје у руке овог детета, потпуно свесно, и њихов недостатак хуманости је навело ово дете да преузме акцију. Санкција мора стога да служи као пример свим родитељима, јер смо дужни да своју децу васпитавамо са вредностима које су неопходне за живот у заједници, а то су поштовање према себи и другима, доброта, емпатија али изнад свега љубав. Љубав које том детету очито недостајала. Надам се свом снагом да ћу моћи да верујем правди која ће током овог суђења повратити хуманост која недостаје нашем садашњем друштву. 

Са моје стране, ја сам осуђена доживотном казном, да живим овде у жалости, а моје дете сахрањено само у тами. Мој зивот је стао, 3. маја. Ја сам умрла кад и моје дете. Ниједна казна, никакав новац, ниједна реч неће моћи да ублаже моју бол, нити да ме помире са животом. Моје дете да врате не могу, последице његовог дела су непоправљиве. Али она је нама оставила тај задатак, јер она је била велики борац, и много ратова је побеђивала, овај није стигла да победи. Није имала шансе. Борићемо се... јер знам да би она то радила. То је моја дужност, због ње, дугујем јој то. 
А ми ћемо наћи мир оног дана када напустимо овај живот да јој се придружимо тамо и поново је узмемо у наручје и кажемо јој колико је волимо и колико нам је недостајала. До тада ћемо дати све од себе, да правде буде, да санкција буде пример оних који немају поштовања према човечанству да се ово више никада не догоди.
Дугујемо сви то за боље сутра, написала је у својој завршној речи мајка. 

Подсетимо, суд ће сутра изрећи првостепену пресуду на коју ће одбрана и тужилаштво имати право да уложе жалбу Апелационом суду.

Ово суђење је од самог почетка затворено за јавност, међутим пресуда ће бити отворена за јавност. Глави јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненад Стефановић је од суда затражио максималне казне затвора за родитеље дечака убице.

За оца је предложена јединствена казна затвора од 14 година и 11 месеци, док мајци прети од пет година и пет месеци. 

Србија Данас/Информер