НАСТРАДАЛИ ПОТПУКОВНИК МИРОСЛАВ ПЕРИШИЋ ХЕРОЈ СРБИЈЕ: Преживео ратове, па погинуо док је спасавао колеге од експлозије
Сину узор, а мајци и супрузи све на свету
Potpukovnikk МИрослав Перишић, који је у уторак изгубио живот приликом експлозије у Војном заводу у Крагујевцу, преживео је ратовање у Босни и Херцеговини, као и на Косову и Метохији.
Тог кобног дана био је у својој канцеларији, а чим је чуо прасак, без размишљања је потрчао да спасава колеге. У томе га је спречила смрт.
ОВО ЈЕ ПРВА ЖРТВА ТРАГЕДИЈЕ У КРАГУЈЕВЦУ: Потпуковник Мирослав Перишић страдао у експлозији у Медни
Прославио рођендан, па умро на послу!
Пре две недеље, Мирослав је прославио свој 50. рођендан. Својим пријатељима се похвалио како је срећан што ради посао који воли, као и то што су му најмилији живи и здрави. Иза себе је оставио сина Вељка (21), супругу Виолету и мајку. Био је командант Касарне "Милан Благојевић" у Крагујевцу.
Да су остали без сина, супруга и оца, његови најлижи сазнали су преко медија. Гледали су са неверицом јер им нико није јавио да је њихов херој изгубио последњу битку за живот.
- Наш Мирослав је живео за војску. ОД своје 15 године био је у војсци. На ратиштима је био у првим борбеним редовима. Испраћали смо га са стрепњом, а сваки његов повратак дочекивали са одушевљењем. Све је прегрмео. Вратио се жив и 1999. године, када је било најгоре. Сад је одлазио у Завод, радио канцеларијске послове и мислили смо да за њега више нема опасности, док сузе квасе лице прича Мирослављев шурак Владимир.
Мирослављев син јединац, Вељо, јуче је био у шоку и није могао да прича. Он је био много везан за оца, којег је цео живот гледао као идола. Тражио је да преузме његово тело, али су му саопштили да мора да се изврши обдукција.
Мајка настрадалог потпуковника живи у селу Вињиште недалеко од Крагујевца. Несрећна жена од бола за сином јаукала је када год би јој неко од рођака изјавио саучешће.
- Немојте ме убеђивати да је мој син мртав. Вратиће се мајки он, кукала је несрећна старица. Очајна мајка је у неколико наврата дозивала сина, а није било душе у кући која није заплакала када би чула и видела њену тугу.