"Научила сам да те замишљам, милујући и да љубим то пресликано лице моје" Четрнаест година како је угашен невин живот - мајка Алексе Јанковића поделила потресну поруку
Алекса Јанковић имао је само 14 година када је себи одузео живот због вршњачког насиља које је проживљавао, да је имао ко да га чује имао би 28 година. Живот је себи одузео на рођендан.
Прошло је 14 година од како је угашен невин живот. Угашен је зато што су Алексу вршњаци мучили, тукли, хватали за врат, ударали му главом у дрво. Пошто више није могао да издржи, скочио је са трећег спрата зграде. Потрес мозга, нога у гипсу, психијатријска дијагноза посттрауматичног синдрома, довели су до тога да се угаси млад живот.
Његови родитељи истицали су да су све пријављивали директорки школе и надлежним институцијама, али да нико није реаговао. Напослетку, не само да није сачуван млад живот, већ нико није ни одговарао. Алексин случај је застарео. Његови родитељи су 2017. године добили званично решење да "поред свих утврђених чињеница и пропуста, законски случај покретања дисциплинске одговорности према одговорнима у школи и школској управи је застарео".
Троје насилника, од њих седам који су малтретирали Алексу, пресудом Вишег суда за малолетнике у Нишу правоснажно су осуђени на васпитне мере, што подразумева појачан надзор Центра за социјални рад. Под њиховим именима у дневнику остале су петице из владања.
Алексина мајка и ове године огласила се потресно поруком на свом Фејсбук профилу.
- Научила сам да те потиснем дубоко у део душе где мирујеш, заштићен од сваке недаће и зла! Научила сам да те удахнем у сваку мисао, дело и чин. Научила сам да те оживим онда када се борим и када ми је тешко. Научила сам да ти шапућем име у молитвама, да те дозовем у снове да бих осмех вратила. Научила сам да те исписујем словом и да ти лик напишем у одуству светла.
Научила сам да те замишљам, милујући и да љубим то пресликано лице моје. Научила сам да те читам и проналазим у песмама и цитатима. Научића сам да заспим и да се будим са тешким теретом у грудима. Научила сам да се смејем и ходам, да се саплићем, али устанем. Научила сам да животарим, али не и да живим без тебе!
Престаћу да се трудим и учим оног тренутка када се ти и ја загрлимо у оном нашем пољу сунцокрета.
Сећање, Алекса Јанковић, 10. мај 2011 - 10. мај 2025.
Алексини родитељи су покушавали да издејствују усвајање "Алексиног закона", који би помогао у сузбијању вршњачког насиља и спасио другу децу Алексине судбине, али још није ступио на снагу, пише Телеграф.
